Милијарде за развој

Влада Србије планира да до краја наредне године у капиталне пројекте инвестира 1,675 милијарди, од чега 415 милиона евра у овој години. У 2007. години инвестиције ће достићи 1,2 милијарду евра или пет одсто бруто домаћег производа (БДП). Оволики ниво инвестиција требало би да се настави и наредних година како би се надокнадило оно што је пропуштено пре 15 година и створила основа за равноправно прикључење ЕУ, рекао је јуче новинарима Млађан Динкић, министар финансија приликом представљања коначне верзије Националног инвестиционог плана (НИП).

Већ ове године Србија ће располагати са вишком од 2,1 милијарде евра од буџетског суфицита и приватизационих прихода што је незабележено у досадашњој транзицији, истакао је јуче Динкић најављујући и за наредну годину велике приватизационе приходе.

Ове године 12 одсто буџетских прихода биће утрошено на капиталне расходе, следеће године чак четвртина буџета иде за инвестиције што је, по министровим речима, европски стандард. Тиме се мења структура расхода у буџету, јер су до пре годину дана приходи доминантно трошени на буџетске кориснике, а само три одсто одлазило за инвестиције.

– Нема везе између трошења вишка средстава на инвестиције и инфлације. У противном и развијене европске земље, које значајна средства из буџета издвајају за инвестиције, имале би инфлацију, а то им се не догађа. Сем тога, паре нећемо утрошити одједном, поготово не у потрошњу, рекао је Млађан Динкић додајући и да ће се на међународном тендеру изабрати екстерни контролор за трошење средстава, који ће Скупштини Србије о томе подносити извештај.

По његовим речима две највеће појединачне инвестиције НИП-а су у саобраћајну инфраструктуру и то 250 милиона евра за завршетак Коридора 10 и обилазницу око Београда и модернизацију клиничких центара на шта ће до краја 2007. године бити утрошено 150 милиона евра. Укупно у модернизацију саобраћајне инфраструктуре биће уложено 437 милиона евра, инвестиције у привредни развој вреде 385 милиона евра, а за модернизацију здравственог система биће утрошен 331 милион евра. Све то заједно "вуче" 70 одсто средстава. За станоградњу је предвиђено 150 милиона евра, пројекте већег стандарда грађана 144 милиона евра, модернизацију државне управе 140 милиона евра, образовање 55, а за Косово и Метохију 32,5 милиона евра.

Динкић је навео и да ће карактеристика НИП-а бити пројектни приступ финансирању што значи да се о пројектима и новцу неће одлучивати само у министарствима.

– Већ сада смо свесни да ће најбољи пројекти стизати из најразвијенијих региона који и иначе имају довољно знања, али и средстава да их сами спроведу. Да би омогућили равномерни регионални развој, што је један од наших циљева, формираћемо ускоро Пројектни центар у коме ће бити запослено 25 стручњака различитих профила који ће ићи у мање развијене општине и за њих урадити пројекте. Већ сада велики број пројеката кандидовале су локалне самоуправе и на основу тога колико су спремни да их покрену видећемо да ли су они само списак лепих жеља, истакао је Динкић наводећи да ће од НИП-а становници развијенијих крајева добити инвестиције од 117 евра у просеку, а у неразвијенијим регионима 133 евра у просеку. Највише инвестиционог новца по становнику добиће источна Србија и то 265 евра, јужна Србија 224 евра, а западна Србија 162 евра. Војводина и Београд добиће 130 евра у просеку.

Министар финансија посебно је јуче пред новинарима инсистирао на транспарентности расподеле средстава и рекао да ће у свим случајевима где је то могуће тендер бити, као и код продаје Моби 063, пред ТВ камерама.

 – Мој предлог је да се, на пример, у случају набавке 30.000 компјутера за школе одреде све перформансе за опрему, а да се пред ТВ камерама лицитира од највише цене преко које нећемо платити компјутере до најниже, односно најповољније за нас, навео је Динкић.

Министар финансија поновио је и да су, уз равномерни регионални развој, циљеви НИП-а и повећање запослености и одржање високог привредног раста од седам одсто у просеку. "Наш велики проблем је незапосленост од преко 20 одсто званично, као и стандард становништва који је значајно испод европског просека. Покретањем инвестиционог циклуса запосленост ће се повећати и по том основу, али и запошљавањем у тим новим објектима".

У финансирању НИП-а држава ће се, по речима првог човека финансијске власти, ослонити на вишак приватизационих прихода, суфицит у буџету, кредите међународних финансијских организација, али и претприступне фондове ЕУ. Само по том основу, тачније за пројекте регионалног развоја, од наредне године могло би да се очекује 250 милиона евра, а 2011. године тај износ ми могао да буде увећан на 500 милиона евра.