Тврда реч

Заседање Скупштине Србије показало је да се државни врх у преговорима о Косову и Метохији све време држао два принципа: да се политика једне државе не може водити тиме што нећете разговарати ни са ким, али и да се равноправан партнер водећим државама у данашњем свету не постаје тако што се под притиском поклањају делови своје земље. Најважније што се пре два дана десило у скупштинском здању јесте да су они који сносе одговорност за државне послове потпуно и до краја отворили карте пред посланицима и пред грађанима.

Никада председник и премијер нису тако јасно саопштили јавности да је Србија под жестоким притиском већег броја чланица Контакт групе да се одрекне Косова и Метохије. Нису обећавали да ће успети да преокрену став западних земаља које су Албанцима обећале независно Косово, али су тврдо обећали да неће дати пристанак на независно Косово. Додали су и да се српско учешће у преговорима не сме само по себи тумачити као давање легитимитета неком наметнутом решењу.

Не уздајући се ни у чију помоћ (Коштуница чак и није поменуо Путинову последњу изјаву о томе да се Москва неће уздржати од улагања вета ако јој решење статуса Косова не буде одговарало), државни врх је у свет послао поруку да Србија неће пристати да поклони шестину своје територије.

Скупштина се сложила да је најбољи одговор на притиске брзо доношење новог устава Србије у коме ће писати да је Космет неотуђив део Србије.

Увек је важило да је Србима најлакше да се сложе око тога шта им значи Косово, али у данашњој подељеној и посвађаној Србији не треба олако схватати једнодушје у парламенту, па чак ни сагласност постигнуту међу странкама демократског блока. Парламент је заседао у у часу када су из Вашингтона почели да захтевају да се питање статуса убрзано реши, а јуче је висока службеница Стејт департмента рекла да ће се њена земља "ангажовати" да то буде до краја ове године. У америчкој дипломатској реторици "ангажовати се" треба читати као "притиснути свом снагом".

Иако је прошлонедељно истраживање агенције "Фактор плус" показало да ће већина грађана међународну заједницу сматрати одговорном ако Србија остане без Космета, дипломате западних земаља воле да се позивају на летошње резултате "Стратеџик маркетинга", према којима грађани Србије судбину Космета не виде у самом врху својих приоритета.

У држави с толико проблема и толико различитих погледа на њих, није мала ствар да су све парламентарне странке успеле да се договоре барем око једног државног питања.

Истина, и даље су присутне и неке друге методе. Окренувши леђа Тадићу, певајући и пуштајући музику са мобилних телефона док је он говорио у Скупштини, радикали су показали како схватају државу и како би водили спољну политику. Једна друга, далеко мања опозициона партија, Либералнодемократска странка, предложила је да Србија размени "територије за равноправност" – ма шта то под овим околностима значило.