Tvrda reč

Zasedanje Skupštine Srbije pokazalo je da se državni vrh u pregovorima o Kosovu i Metohiji sve vreme držao dva principa: da se politika jedne države ne može voditi time što nećete razgovarati ni sa kim, ali i da se ravnopravan partner vodećim državama u današnjem svetu ne postaje tako što se pod pritiskom poklanjaju delovi svoje zemlje. Najvažnije što se pre dva dana desilo u skupštinskom zdanju jeste da su oni koji snose odgovornost za državne poslove potpuno i do kraja otvorili karte pred poslanicima i pred građanima.

Nikada predsednik i premijer nisu tako jasno saopštili javnosti da je Srbija pod žestokim pritiskom većeg broja članica Kontakt grupe da se odrekne Kosova i Metohije. Nisu obećavali da će uspeti da preokrenu stav zapadnih zemalja koje su Albancima obećale nezavisno Kosovo, ali su tvrdo obećali da neće dati pristanak na nezavisno Kosovo. Dodali su i da se srpsko učešće u pregovorima ne sme samo po sebi tumačiti kao davanje legitimiteta nekom nametnutom rešenju.

Ne uzdajući se ni u čiju pomoć (Koštunica čak i nije pomenuo Putinovu poslednju izjavu o tome da se Moskva neće uzdržati od ulaganja veta ako joj rešenje statusa Kosova ne bude odgovaralo), državni vrh je u svet poslao poruku da Srbija neće pristati da pokloni šestinu svoje teritorije.

Skupština se složila da je najbolji odgovor na pritiske brzo donošenje novog ustava Srbije u kome će pisati da je Kosmet neotuđiv deo Srbije.

Uvek je važilo da je Srbima najlakše da se slože oko toga šta im znači Kosovo, ali u današnjoj podeljenoj i posvađanoj Srbiji ne treba olako shvatati jednodušje u parlamentu, pa čak ni saglasnost postignutu među strankama demokratskog bloka. Parlament je zasedao u u času kada su iz Vašingtona počeli da zahtevaju da se pitanje statusa ubrzano reši, a juče je visoka službenica Stejt departmenta rekla da će se njena zemlja "angažovati" da to bude do kraja ove godine. U američkoj diplomatskoj retorici "angažovati se" treba čitati kao "pritisnuti svom snagom".

Iako je prošlonedeljno istraživanje agencije "Faktor plus" pokazalo da će većina građana međunarodnu zajednicu smatrati odgovornom ako Srbija ostane bez Kosmeta, diplomate zapadnih zemalja vole da se pozivaju na letošnje rezultate "Stratedžik marketinga", prema kojima građani Srbije sudbinu Kosmeta ne vide u samom vrhu svojih prioriteta.

U državi s toliko problema i toliko različitih pogleda na njih, nije mala stvar da su sve parlamentarne stranke uspele da se dogovore barem oko jednog državnog pitanja.

Istina, i dalje su prisutne i neke druge metode. Okrenuvši leđa Tadiću, pevajući i puštajući muziku sa mobilnih telefona dok je on govorio u Skupštini, radikali su pokazali kako shvataju državu i kako bi vodili spoljnu politiku. Jedna druga, daleko manja opoziciona partija, Liberalnodemokratska stranka, predložila je da Srbija razmeni "teritorije za ravnopravnost" – ma šta to pod ovim okolnostima značilo.