"Спајгејт" таласа Европу

После обелодањивања нових, компромитујућих  детаља о евроамеричкој обавештајној сарадњи, под вођством "америчких рођака", у оквиру тајне организације "Бејс алијанс", на помолу је обавештајна афера, која би у умешаним европским земљама – у Француској и Немачкој, извесно и међу њиховим савезницима у прекограничном комшилуку – могла да изазове далекосежне, политичке последице, а у државно-безбедносним ресорима – сечу кнезова.

На основу доказа које је француски радио "Франс-инфо" пронео етром, тајна организација, у начелу позната од средине 2005. године као "неформална платформа за размену информација међу обавештајним службама", није имала консултативни карактер, већ је била ексклузивни обавештајни клуб, са јасним командним структурама. "Испуњавала је задатке од највишег обавештајно-политичког и безбедносног значаја, кршећи при том службена и уставна овлашћења – по налогу и уз финансијску подршку америчке ЦИА", тврде новинари радија "Франс-инфо" Матје Арон и Франк Коњар.

На ударним страницама европске штампе, с тим у вези, све се учесталије користи кованица "Спајгејт", по угледу на америчку аферу "Вотергејт", из седамдесетих година прошлог века.

Кобна тајновитост

Надовезујући се на до тада непотврђене информације да европске обавештајне службе, подучене искуствима после атентата у Мадриду и Лондону, не дејствују изоловано, Матје Арон и Франк Коњар ушли су у траг обавештајном клубу "Бејс алијанс".

"Представници једанаест обавештајних служби из шест земаља, Америке, Канаде, Аустралије, Велике Британије, Француске и Немачке, развијају иза зидина Војне школе на Тргу инвалида у Паризу стратегије намењене борби против тероризма и, како кажу, унапређењу опште безбедности... Њихови ресорни шефови конферишу једанпут месечно, на тајним локацијама у француској престоници, а адресе се сваког пута мењају", известили су радио-репортери.

Као додатни мотив за подозрење послужила је чињеница да резултати и одлуке са тих конференција нису забележени у дневницима радних делатности, како то сви правилници налажу. То је изазвало реакцију у политичким круговима Француске и Немачке, за дивно чудо не и Велике Британије. Дат је знак за узбуну, преиспитују се димензије умешаности надлежних, националних ресора. А аналитичари додају да би требало очекивати званичне истраге у вези са прекорачењем уставних овлашћења.

Ниво кривице конкретизује се у европским обавештајним централама: "Оснивању париског тајног удружења претходило је потписивање уговора, од стране ресорних шефова, у јесен 2002. године. Тај акт, сам по себи, упућује на сумњу у прекорачење службених или, још горе, уставних овлашћења". А немачки медији додају да ће откривање најновије обавештајне афере сасвим извесно актуелизовати питања у вези са илегалном сарадњом америчке обавештајне службе ЦИА и немачке Службе за информације БНД.

Реакција Брисела

У оквиру случајева са листе избрисаних приоритета, попут киднаповања недужног Каледа ал Масрија, на основу сличности имена са неким другим терористом, "Спајгејт" би могао да покрене питање илегалне размене информација, попут оне у вези са ирачком авантуром немачких обавештајаца – по наређењу Ленглија (седиште ЦИА).

У прилог тим, по обавештајце црним предвиђањима, иде и јучерашња оштра критика Европског парламента упућена Немачкој. Специјална комисија, која истражује илегалне делатности ЦИА на континенту, пребацила је Берлину да није довољно учинио да би заштитио своје држављане од страних – америчких – агената.

Бројни критичари упућују компромитујућа питања: "Могу ли се толерисати самоиницијативне активности обавештајних служби, ма колико користиле општој безбедности, ако се избегне демократска контрола коју устав налаже?"

Француски криминолог Алан Бауер покушао је да отупи оштрицу критике: "Ни једна обавештајна агенција није у могућности, препуштена сама себи, да се ефикасно супротстави актуелним претњама." При том је добио неочекивану подршку "Вашингтон поста". Бранећи америчке позиције, с једне стране, и сликајући језиво лице опасности, "Пост" је открио на чију иницијативу је основан "Бејс алијанс": "... Нису се Американци упутили у Париз да би извршили притисак на тамошње безбедносне службе да безусловно сарађују... Идеја је потекла из стратешко-оперативне централе француског Генералног директората за спољну безбедност (ДГСЕ). Иницијативу је прихватила ЦИА, по препоруци свог бившег директора Џона Меклафлина."