После мене потоп

Пакет о фискалној одговорности стигао је у Скупштину Србије. Њиме би требало да се унесе више реда у државне финансије, будући да садашњим стањем нико није задовољан.
Иницијатор доношења ових законских одредаба је Међународни монетарни фонд, који јасно види да влада и скупштинска већина која је подржава нису у стању да уравнотеже јавне финансије. Подлегли су демагошкој политици и одржавају знатне расходе, а неће да повећају порезе нити умеју да боље наплате постојеће, док се велики дефицити гомилају и задужење земље брзо расте. Најбољи израз такве политике је одлучна изјава потпредседника владе Динкића да порези неће бити повећавани до избора 2012. године.
Нови закон ће, стога, покушати на више начина да веже руке влади и скупштинској већини, односно да им одузме право да слободно донесу буџет какав желе.
Прво, у закон је унета математичка формула која ће, на основу дефицита у претходној години и процењене стопе економског раста, прописати колики укупан државни дефицит сме да буде. Тиме се поставља граница даљим дефицитима и задуживању. Али влада је успела да се у ценкању са ММФ-ом избори за постепено снижавање дефицита, тако да до избора неће морати битно да мења трошаџијску политику.
Друго, прописан је лимит државног дуга Србије, и то на 45 одсто друштвеног производа земље. То је доста ниска граница будући да је сада већ око 37-38 одсто. Пошто ће знатних дефицита бити и следећих година, постоји реална шанса да Србија достигне лимит за неколико година.
Главна нада владе је продаја Телекома, пошто би приход могао смањити постојећи дуг за око пет процентних поена. Али реалистична симулација указује да ће се и тада дуг 2014-2015. кретати око 42-43 одсто друштвеног производа, што оставља малу резерву за будућност.
Али шта ће бити уколико Телеком не буде продат услед мањка интересовања инвеститора или ниске понуђене цене коју влада не би могла да прихвати? Тада се лимит одмах прекорачује. Поред тога, постоје и други ризици који могу угрозити овај лимит. Најопаснији је курсни, пошто је највећи део дуга у девизама, па би реално смањење вредности динара одмах брзо увећало проценат и можда пребацило дозвољених 45 одсто.
Треће, предвиђа се једно ново тело, фискални савет, чији би посао углавном био стручно-аналитички. Нема сумње да је на томе инсистирао ММФ, полазећи од потребе да се помогне Министарству финансија у стручном смислу и да се обезбеди независна оцена стања и кретања државних финансија. Јер државна благајна је превише важна ствар да би се у потпуности препустила чиновницима и политичарима.
Није извесно, међутим, да ће фискални савет одговорити очекивањима. Лако је могуће да ће га владајућа већина попунити својим поузданим и не много способним људима и да ће стога корист бити минимална. Искуства са сличним телима у Србији нису охрабрујућа, па смо добили пуно нових државних институција чији је главни задатак обезбеђење лепе плате партијским активистима и лојалним чиновницима.
Натезање између владе и ММФ-а око садржаја донело је компромис, којим су обе стране доста задовољне. Влада стога што је обезбедила да их поменута фискална правила не стежу до краја мандата: дозвољен им је приличан буџетски дефицит, а лимит јавног дуга је довољно високо за текуће потребе.
ММФ наравно схвата да је дао попуст овој влади, али је, као институција која размишља на дужи рок, задовољан правилима која ће важити у будућности. Ако не одмах, онда за коју годину.
Лоше ће проћи следећа влада јер су се два садашња актера нагодила на њен рачун, будући да ће се пуна рестриктивност закона показати тек за неколико година.
Све у свему, Србија ће се врло брзо суочити са лимитом јавног дуга од 45 одсто. Идеја ММФ-а је да то буде снажан подстицај за радикалне резове у наредном периоду, али је велико питање да ли ће владе кренути тим путем или путем изврдавања.
Потписник ових редова жали поводом доношења овог закона не због уобичајеног лелека што се прихвата „диктат” мрског ММФ-а већ због тога што је Србија доведена у такву ситуацију да је заиста нужно и добро да се неко споља брине о нашој благајни када то сама влада не чини на ваљан начин.