Највећа збирка "женског сликарства"

Ђорђе Зојкић има дара да шокира људе. С пролећа 1988. године почео је да издаје прве приватне новине у источној Европи, рачунајући, како је известио и Би-Би-Си, Кину и Кубу. Деведесетих година прошлог века, у инат актуелној власти, издао је 126 бројева опозиционог "Новог Панчевца", а онда оформио и сопствену ликовну галерију. У њој, гле чуда, нема продаје ликовних дела, од чега се у овом послу живи, већ само излагања. Наравно, и у овом послу морао је да буде ексклузиван, па је одлучио да у његовој галерији излажу само жене ликовни уметници. Прикладно таквој одлуци, галерији је дао име "Мадам".

Игром случаја, 1998. године уприличио је четири изложбе женских аутора (први излагач била је Биљана Вилимон), а онда је сезону 1999. године започео изложбом Оље Ивањицки, затворивши трајно капије свог излагачког простора мушким ауторима. Многи су му говорили да ће му се таква одлука обити о главу, јер ни жене неће прихватити да излажу у галерији која је тако омеђена, али зачудо, реакција није било.

– Да будем искрен и мене је изненадио начин на који је моја идеја прихваћена међу женама ликовним уметницима. Почетком 1999. године написао сам писмо свим чланицама УЛУС-а и УЛУПУДС-а, објаснивши шта сам замислио, позвавши их на сарадњу. За неколико дана стигло је довољно пријава да се попуне излагачки термини у наредне две године, каже Зојкић.

Понет таквим интересовањем жена сликара, а занемаривши задиркивања, која су с временом минула, власник галерије "Мадам" је почео да отвара по две изложбе недељно. Убрзо је, међутим, схватио да ће му такав темпо донети финансијски крах и сигуран пут у коронарну јединицу панчевачке болнице. Од тада, па до данас, отвара по једну изложбу на сваке две недеље.