Штрајкачи „зарадили” корпу обећања

Панчево – После готово девет месеци истеривања правде, чланови штрајкачког одбора панчевачког „Петроремонта“ никоме више не верују. Када је приватизована септембра 2006, ова фирма је имала 230 радника који су се успешно бавили одржавањем пре свега панчевачког нафтно-хемијског комплекса. У тренутку ступања у штрајк, јануара ове године, како сведочи Радован Кочић, председник штрајкачког одбора, било их је 93, а данас их је десет мање. Иако су за тих девет месеци добили само једну плату од фирме, једном пет хиљада динара помоћи, а поделили су нешто и после продаје старог гвожђа из круга фабрике, држе се чврсто и не посустају. Пошто су, каже Кочић, све покушали, сада ће од Агенције за приватизацију тражити поништење купопродајног уговора са „Универзалом“ који их је купио, односно његовим власником Душаном Ступаром. Запослени у „Петроремонту“ започели су штрајк 18. јануара, када је увелико текао шести месец без плате.

– У разговору са панчевачким челницима, које смо замолили да нам помогну и посредују, газда Ступар је изјавио да је невољно купио „Петроремонт“, али му је наводно та куповина условљена, као „везана“ када је преузимао са две литванске фирме „Азотару“. Тврди да је у ово предузеће уложио 1,3 милиона евра, и више неће, па макар отишло у стечај – каже председник штрајкачког одбора.

У августу је власник „Петроремонта“ наложио да се направе спискови радника који желе да узму по сто евра отпремнине за сваку годину стажа. Пријавило се више од половине запослених, али је потом речено да ће отпремнина бити исплаћена тек када се „Петроремонт“ прода.

Кочић каже да им је у Министарству за економски развој обећано, пре месец дана, да ће их преузети „Србијагас“ који сада газдује и „Азотаром“, на годину дана, док се трајно не реши статус предузећа. Од тада нико им се не обраћа, иако им је речено да само има да пренесу радне књижице у „Азотару“ у чијем је кругу и „Петроремонт“.

У Градском већу самосталних синдиката тврде да је проблем око цене „Петроремонта“, јер, како кажу, Душан Ступар за предузеће које му не треба тражи, у сада с његове стране условљеној „везаној трговини“, са Кибернетским центром, некада такође саставним делом „Азотаре“, 2,5 милиона евра, што „Србијагас“ одбија. Наводно, они су спремни да разговарају само о цени коју је Ступар платио купујући „Петроремонт“, а то је 23 милиона динара.

Председник штрајкачког одбора каже да људи губе поверење у било кога. Половина њих се изјаснила и против учешћа у ремонту Рафинерије. За овај посао обећавају им се четири плате – две пре почетка радова, а две по окончању, али радници мисле да ће опет бити изиграни и одбијају такву врсту ангажмана.

У хали „Петроремонта“ машине су прекривене најлоном како их не би пошкропила вода која за кишних дана пада са стропа, а радници сада траже раскид купопродајног уговора. Радован Кочић и његови сарадници кажу да су стручњаци Агенције за приватизацију девет пута контролисали пословање „Петроремонта“ од када је приватизован и сваки пут констатовали мањкавости. То је, мисле они, довољан разлог да се призна грешка приликом приватизације. Кад се радници не могу изборити за правду, може држава која је „Петроремонт“ продала, истичу гневни чланови штрајкачког одбора.

Миодраг Шашић