Нежно стезање каиша

Од специјалног извештача

Вашингтон, 7. октобра – Економски опоравак се наставља, али сви знају да је нежан и лако може да се сломи, поновили су новинарима данас први човек Међународног монетарног фонда Доминик Строс-Кан и Роберт Зелик, председник Светске банке. Резервисани оптимизам је главна порука коју су остатку света послали челници две светске економске институције. Са места где ће се у наредна три дана на редовној годишњој скупштини ММФ-а и Светске банке кројити светска економска политика чуло се да још није време за опуштање.

Према речима Доминика Строс-Кана, сада је тренутак да владе широм света стабилизују своје јавне финансије.

– Важно је, нарочито за оне земље које имају висок спољни дуг, да смање јавну потрошњу на средњи рок како не би дошле у ситуацију да не могу да финансирају своју потрошњу. То не значи да ће буквално свака земља сада морати да пооштри фискалну дисциплину колико год може. Понекад се ММФ-у пребацује да не даје свима исте савете, да није доследан. Наравно. Јер, нису све земље у истој ситуацији. Не можемо исти савет да дамо и Грчкој и Немачкој. Али то не значи да смо недоследни себи. Једноставно, на средњи рок сви имају проблем са стабилизацијом расхода и то сви морају имати на уму. На кратак рок гледано, то зависи од много фактора, јер је опоравак осетљив, домаћа тражња још слаба, па ће одређени краткорочни подстицаји и даље морати да се примене како би се подржао економски опоравак – објашњавао је Строс-Кан и додао да ће то бити изазов за владе широм света.

Како каже, кад на мапи света погледа у Азију или јужну Америку, оно што види јесу веома високе стопе раста. Али опоравак европске економије и даље је млитав и то је оно што га у овом тренутку брине.

Оно што се ових дана чуло у ходницима ММФ-ове зграде у Вашингтону јесте да ће креатори економске политике сада морати да нађу праву меру, како не би дисциплиновањем потрошње „укочили” привредни развој. Да ће то бити велики изазов за многе владе, једним делом признаје и ММФ. У свом извештају o стању у светској економији на стотинак страна, који је јуче подељен новинарима, економски експерти ове организације, с једне стране, наводе да је традиционални кејнзијански став (заговорници државне интервенције) да ће смањење потрошње или повећање пореза смањити економску активност у кратком року. Већ у следећој реченици ММФ покушава да докаже зашто то није тако.

„С друге стране, постоји велики број студија које доказују да смањење минуса у државној каси може да стимулише економски раст. Чак и у кратком року”.

Овакав став у наставку објашњава се психологијом. Јер, консолидација јавне потрошње структурним реформама повећава поверење у систем, истиче се у ММФ-овом извештају. Смањење фискалног дефицита јесте болно, додаје се, али ако се реформе буду спроводиле у многим земљама истовремено, резултати ће се врло брзо осетити. Јавни дуг ће бити мањи, што ће вероватно да подстакне извоз, али и може да утиче на смањење каматних стопа.

А зашто се толика галама дигла око минуса у буџетима, можда најбоље илуструје податак из ММФ-овог извештаја. Пре кризе, просечан фискални дефицит био је око један одсто. У Европској унији, на пример, износио је око три процента. Сада је, према подацима ММФ-а, просечан минус у буџетима широм света око девет одсто. Подсећања ради, за ову годину ММФ је Србији одобрио минус у буџету од 4,75 одсто, а план је да се за неколико година он сведе на један проценат.

Роберт Зелик и Доминик Строс-Кан недвосмислено су се данас сложили око једне ствари – све док број запослених не почне да расте, они неће моћи да објаве да је рецесији дошао крај.

– Да се разумемо, ја не мислим да ћемо поново склизнути у негативну зону, односно да ће криза на крају имати облик „дуплог ве” – казао је Роберт Зелик новинарима. – Али док год имамо проблем са незапосленошћу и нестабилношћу националних валута, опрез постоји. Чињеница је да светска економија излази из кризе, али је опоравак недовољан и осетљив. Потребне су нам структурне реформе да би развој, географски гледано, био равномернији и избалансиранији.

Ни Доминик Строс-Кан не верује да ће се криза завршити тако што ће на крају имати облик „дуплог ве”.

– Бићемо сведоци економског раста. Не тако брзог као што смо се надали, али ће то ипак бити раст. Међутим, ризик да ће нам се догодити „дупло ве” нажалост и даље постоји, али је шанса да се он оствари, на срећу, врло мала – нада се Строс-Кан.

Аница Николић