Nežno stezanje kaiša

Od specijalnog izveštača

Vašington, 7. oktobra – Ekonomski oporavak se nastavlja, ali svi znaju da je nežan i lako može da se slomi, ponovili su novinarima danas prvi čovek Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan i Robert Zelik, predsednik Svetske banke. Rezervisani optimizam je glavna poruka koju su ostatku sveta poslali čelnici dve svetske ekonomske institucije. Sa mesta gde će se u naredna tri dana na redovnoj godišnjoj skupštini MMF-a i Svetske banke krojiti svetska ekonomska politika čulo se da još nije vreme za opuštanje.

Prema rečima Dominika Stros-Kana, sada je trenutak da vlade širom sveta stabilizuju svoje javne finansije.

– Važno je, naročito za one zemlje koje imaju visok spoljni dug, da smanje javnu potrošnju na srednji rok kako ne bi došle u situaciju da ne mogu da finansiraju svoju potrošnju. To ne znači da će bukvalno svaka zemlja sada morati da pooštri fiskalnu disciplinu koliko god može. Ponekad se MMF-u prebacuje da ne daje svima iste savete, da nije dosledan. Naravno. Jer, nisu sve zemlje u istoj situaciji. Ne možemo isti savet da damo i Grčkoj i Nemačkoj. Ali to ne znači da smo nedosledni sebi. Jednostavno, na srednji rok svi imaju problem sa stabilizacijom rashoda i to svi moraju imati na umu. Na kratak rok gledano, to zavisi od mnogo faktora, jer je oporavak osetljiv, domaća tražnja još slaba, pa će određeni kratkoročni podsticaji i dalje morati da se primene kako bi se podržao ekonomski oporavak – objašnjavao je Stros-Kan i dodao da će to biti izazov za vlade širom sveta.

Kako kaže, kad na mapi sveta pogleda u Aziju ili južnu Ameriku, ono što vidi jesu veoma visoke stope rasta. Ali oporavak evropske ekonomije i dalje je mlitav i to je ono što ga u ovom trenutku brine.

Ono što se ovih dana čulo u hodnicima MMF-ove zgrade u Vašingtonu jeste da će kreatori ekonomske politike sada morati da nađu pravu meru, kako ne bi disciplinovanjem potrošnje „ukočili” privredni razvoj. Da će to biti veliki izazov za mnoge vlade, jednim delom priznaje i MMF. U svom izveštaju o stanju u svetskoj ekonomiji na stotinak strana, koji je juče podeljen novinarima, ekonomski eksperti ove organizacije, s jedne strane, navode da je tradicionalni kejnzijanski stav (zagovornici državne intervencije) da će smanjenje potrošnje ili povećanje poreza smanjiti ekonomsku aktivnost u kratkom roku. Već u sledećoj rečenici MMF pokušava da dokaže zašto to nije tako.

„S druge strane, postoji veliki broj studija koje dokazuju da smanjenje minusa u državnoj kasi može da stimuliše ekonomski rast. Čak i u kratkom roku”.

Ovakav stav u nastavku objašnjava se psihologijom. Jer, konsolidacija javne potrošnje strukturnim reformama povećava poverenje u sistem, ističe se u MMF-ovom izveštaju. Smanjenje fiskalnog deficita jeste bolno, dodaje se, ali ako se reforme budu sprovodile u mnogim zemljama istovremeno, rezultati će se vrlo brzo osetiti. Javni dug će biti manji, što će verovatno da podstakne izvoz, ali i može da utiče na smanjenje kamatnih stopa.

A zašto se tolika galama digla oko minusa u budžetima, možda najbolje ilustruje podatak iz MMF-ovog izveštaja. Pre krize, prosečan fiskalni deficit bio je oko jedan odsto. U Evropskoj uniji, na primer, iznosio je oko tri procenta. Sada je, prema podacima MMF-a, prosečan minus u budžetima širom sveta oko devet odsto. Podsećanja radi, za ovu godinu MMF je Srbiji odobrio minus u budžetu od 4,75 odsto, a plan je da se za nekoliko godina on svede na jedan procenat.

Robert Zelik i Dominik Stros-Kan nedvosmisleno su se danas složili oko jedne stvari – sve dok broj zaposlenih ne počne da raste, oni neće moći da objave da je recesiji došao kraj.

– Da se razumemo, ja ne mislim da ćemo ponovo skliznuti u negativnu zonu, odnosno da će kriza na kraju imati oblik „duplog ve” – kazao je Robert Zelik novinarima. – Ali dok god imamo problem sa nezaposlenošću i nestabilnošću nacionalnih valuta, oprez postoji. Činjenica je da svetska ekonomija izlazi iz krize, ali je oporavak nedovoljan i osetljiv. Potrebne su nam strukturne reforme da bi razvoj, geografski gledano, bio ravnomerniji i izbalansiraniji.

Ni Dominik Stros-Kan ne veruje da će se kriza završiti tako što će na kraju imati oblik „duplog ve”.

– Bićemo svedoci ekonomskog rasta. Ne tako brzog kao što smo se nadali, ali će to ipak biti rast. Međutim, rizik da će nam se dogoditi „duplo ve” nažalost i dalje postoji, ali je šansa da se on ostvari, na sreću, vrlo mala – nada se Stros-Kan.

Anica Nikolić