Оштри тонови

Специјални изасланик генералног секретара Уједињених нација за Косово и Метохију Марти Ахтисари планира да следеће седмице водећим земљама у свету каже како су преговори Београда и Приштине запали у озбиљну кризу, па чак и у ћорсокак, тврде извори агенције Ројтерс. Ако две стране не постигну договор, водеће земље ће наметнути решење за Косово које ће ићи у корист независности, тврде ти исти дипломатски извори.
Међутим, домаћа јавност након повратка наше делегације са седнице Савета безбедности која је одржана пре три дана није стекла утисак да је ситуација толико драматична. Председник Координационог центра Санда Рашковић-Ивић тврди да је атмосфера била избалансирана, да је критика на рачун Србије стигла "само" од представника Велике Британије, САД и Француске, али да ипак треба имати на уму да Савет безбедности чини 15 држава.

Оштри тонови који су провејавали овом седницом ипак се не могу пренебрегнути. Најциничнија је била енглеска представнца Карен Пирс која је председници Координационог центра замерила што у свом излагању није похвалила Ахтисарија и споменула сав његов труд. Овo је равно дипломатском шамару, с обзиром на српске притужбе на рачун Ахтисарија. Америка, што је на седници Савета безбедности поновила Џеки Волкот Сондерс, и даље инсистира на убрзавању преговора како би коначни статус јужне српске покрајине био дефинисан до краја године. То је предочено и председнику Србије пре непуних недељу дана током његовог боравка у Вашингтону. Очито да противаргументи које је он изнео (у току је консолидовање демократије у Србији, независност Косова би дестабилизовала Балкан...) нису у америчкој администрацији наишли на богзна какво разумевање. Напротив, тројка из Контакт групе (САД, Велика Британија и Француска) која инсистира на што скоријем решењу статуса Косова тврди да ће управо независно Косово бити фактор стабилности у овом региону.

Пожуривању се и даље противе Русија и Кина. Почетком недеље стигла је вест из Москве да је председник Владимир Путин изјавио како се Русија неће уздржавати да употреби своје право вета у Савету безбедности уколико решење за Косово не буде прихватљиво и за Москву. Такав став Влада Србије је оценила као логичан и принципијелан.

Да је Београд свестан тежине ситуације сведоче и речи премијера Војислава Коштунице који је на седници парламента посвећеној Космету, прошлог уторка, нагласио како се "од нас тражи нешто што се никада и ни од кога није тражило". У сличном тону је и изјава председника Тадића који је након разговора са представницима америчке администрације помало малодушно приметио како "није време да очекујемо огромне промене, али је важно да учинимо све што можемо". Један од корака у том правцу јесте и предлог да се у новом уставу Косово и Метохија дефинише као саставни део Србије. То је слаб преговарачки адут, иако је у потпуном складу са међународним правом, но српској страни као да и није преостало много јаких потеза.