ГЊИЛАНЕ У ВИРЏИНИЈИ

Све је кренуло од негирања холокауста у Другом светском рату, због чега је у Европи прошле године било великих полемика, па и неких суђења. Затим је Немачка предложила закон на нивоу ЕУ који би забранио расизам и ксенофобију у свим земљама Уније, што би негирање холокауста претворило у кривично дело широм Европе. Берлин је затражио и казне, до три године робије, за све оне који доводе у питање не само холокауст, већ и друге, на Западу креиране и у Међународном кривичном суду прихваћене истине о новијим ратовима у Африци, на пример.

Реакције на тај предлог Немачке широм Европе, па и света, биле су жестоке, нарочито у Британији где је предлог доживљен као атак на слободу мишљења. Британска штампа истиче велике разлике између нацистичких злочина, савремених сукоба у Африци и на Балкану, с једне, и неких других оружаних сукоба, с друге стране.

У сваком случају, иако се сматра да победници пишу историју и организују суђења, опет је у току битка за тумачење историје. Где је у свему томе Србија, посебно данас у контексту косметског проблема? Да ли су, дакле, САД и ЕУ у међувремену отвориле и образовни фронт ради давања независности Космету? Колико је Србија у последњих десетак година интелектуално колонизована и како тече рат за умове Срба? Јер, на Западу су свесни да, када је Космет у питању, врло је тешко добити рат за срца Срба. Али, када се ради о рату за умове Срба, а ум би требало да функционише, јел′ те, рационално, онда треба само инсистирати на реализму, рационализму, прагматизму, реал политици, готовим решењима и пропуштеним шансама. Да би та битка за умове Срба имала и "артиљеријску подршку" добро дође и прекрајање историје Балкана.

Тако немачки и аустријски уџбеници историје, у деловима који се баве уништењем Југославије деведесетих година, тврде да је југословенске народе "ослободила" међународна заједница, док Кристина фон Кол у једном аустријском уџбенику историје, који је још увек у употреби, клинцима од 17 година сервира приче о "бруталној србизацији Косова", о "полицијском терору над Албанцима и немогућности да Албанци потраже било какву правну заштиту од државних органа до 1999. године". О свему шта се Србима догодило после уласка НАТО снага на Космет у том уџбенику историје нема ни речи, што значи да се виђење савремене историје наставља тамо где је ратна пропаганда 1999. стала.

Преправљањем историје на Балкану бави се екипа од око 180 историчара и десетине интелектуалаца из западне Европе и САД, који путују и гостују по универзитетима не би ли српској историографији показали пут ка истини, а доживљај савремене историје у Србији прилагодили америчко-немачком виђењу. Сви су они, мање-више, подељени у 20 тимова из 40 држава, највећи број стручњака историчара је из САД (46 научника), БиХ (21) и Велике Британије (16 научника). Ту је 38 Срба, који Србији треба да пренесу поруку о њеном ослобађању од стране НАТО-а и ММФ-а. Од познатијих страних имена ту су Волфганг Петрич, бивши председавајући преговора у Рамбујеу и бивши "колонијални гувернер" БиХ, и Штефан Требст, немачки стручњак за мањине.

Цели посао плаћају два института из САД : вашингтонски Институт за мир и Национална фондација за демократију, који су на интернет сајту "Иницијативе научника", како је иначе и назван тај интелектуални труст мозгова преправљача историје, наведени као њени спонзори. Институт за мир САД основао је Роналд Реган 1986. године, његово научно особље поставља амерички председник уз одобрење Сената, по један члан долази из Министарства спољних послова и Пентагона, а још један са Универзитета за националну одбрану. Тај институт већ годинама позива научнике и новинаре које, наравно, одабере Вашингтон, на симпозијуме који се наизменично одржавају у месту Ерли (Вирџинија) и у Гњилану на Космету. Теме су "Државна изградња на Косову", или "Изазови обнове мултиетничког друштва". Издају се и публикације као што је "Косово, поглед у будућност" Бајрама Реџепија.

Што се тиче Националне фондације за демократију, која је основана 1983, у њој као стручњаци за Балкан слове Весли Кларк и Ричард Холбрук.

Србија још увек није културно побеђена, а "Иницијатива научника" развија специјални програм за преправљање историје Балкана, намењен српским школама. У том програму види се да се одговорност за југословенску катастрофу приписује искључиво интерним сукобима и пре свега Србима. "Иницијатива научника" дозвољава и нека критична питања попут " да ли је реакција Слободана Милошевића на поступке милитантних Албанаца била легитимна?". Но, уколико одговори на таква питања не испадну онако како се очекује, на потезу је опет политика, а она и нема потребе да реагује на интелектуалне спознаје.

Дакле, "Иницијатива научника" путује од Граца до Сарајева, Новог Сада и Алберте у САД. Треба се обрачунати са "националистичким политичарима, новинарима и академицима који су трагична збивања протекле деценије погрешно презентирали на начин који је повећао културни јаз између Срба и њихових суседа". Дакле, треба Србе ослободити интерпретације националних политичара и медија о догађајима између 1986. и 2000. године, јер се оне одражавају на масовну културу.

Изгледа да још увек нисмо довољно културни?