Сви смо ми бесмртни

Да ли смо сви ми бесмртни?

Ко се не сећа чудесног броја „пи”, за који су нам учитељи рачунања у осмољетки казали да представља однос између обима и пречника круга (приближно 3,14159). И да нема краја, иза запете можете исписати цифара колико вам је воља.

Није познато ко је први уочио да је обим круга око три пута већи од пречника, али се око 3500. године пре нове ере знало да се за сваки окретај точка колица помере напред за отприлике три дужине пречника.

Вредност заокружена на 39. децималу довољна је да се израчуна обим ма којег круга у видљивом свету, с тачношћу једнаком величини атома водоника (око 53 пикометра или 10^-12 метра).

Извесни математичари су пре неколико година обнародовали да постоји свеважећи „математички кôд” на самом почетку свеколиког космоса, а то је, готово су убеђени, број „пи” (име потиче од грчке речи „периметер”, што значи дужина криве која ограничава неку раван).

Ирационалан и бесконачан број који скрива све замисливе распореде цифара, међу којима ћете наћи властити датум рођења, регистарску ознаку вашег аутомобила или број свог мобилног телефона! Не верујете?

Милиони година

За вашу утеху дан победе над фашизмом, девети мај 1945. године (09051945), налази се на 25.462.402. месту после зареза, а датум славног Косовског боја (28061389) знатно даље – на 62.744.385. месту.

Још од античког доба (Архимеду из Сиракузе се приписује да је први приближно установио сразмеру између обима и пречника круга, због чега је она названа Архимедовом константом) учени људи вични рачунању утркивали су се да срачунају што више децимала броја „пи”. Лудолф ван Цојлен је 1596. стигао до двадесете, а неколико тих цифара му је уклесано на надгробном споменику.

Сматран „чудом за рачунање”, Јохан Дасе је 1844. године, на позив Хамбуршке академије наука и препоруку врсног математичара Карла Фридриха Гауса, израчунао напамет до двестоте децимале за краће од два месеца. Артур Кларк је обнародовао да у то не верује.

Надметање није престало ни с појавом „дигиталних рачунаљки”: само у овој години два пута су објављена два најдужа низа – први почетком јануара (са 2,7 трилиона децимала), а други недавно (пет трилиона)! Трилион је, само да знате, милион милиона.

Двојица компјутерских зналаца, Јапанац Шигеру Кондо и Американац Александер Ји, обелоданили су да су малтене двоструко надмашили подвиг француског софтверског инжењера Фабриса Бејара. Рачунали су 90 дана непрекидно на личном рачунару са 20 спољашњих чврстих дискова, користећи оперативни систем „виндоуз сервер 2008R2”.

Али необјашњива привлачност космичког „математичког кôда” није мимоишла ни појединце који се диче својим памћењем. Тако је кинески високошколац Лу Чао 2005. највише у свету постигао: провео је годину дана учећи напамет 100.000 цифара, да би напокон изрецитовао 67.890 децимала начинивши једну једину грешку. Набрајање је потрајало пуна 24 сата! Можете ли замислити колико би се година отегло изговарање свих цифара из најновијег броја „пи”?

Кôдирани у цифрама

Зашто „Архимедова константа” или „Лудолфов број” (по математичару Лудолфу ван Цојлену), како је још зову, толико мами математичаре (и остале)?

Ако нисте знали Стари Грци су имали два система бројева. Ранији се заснивао на почетним словима бројева, па је број пет био означен словом „пи” и тако редом.

Уколико су претпоставке савремених математичара тачне, број „пи” садржи бесконачно много цифара за које се верује да су уређене без одређеног обрасца. У трагању за низовима, од којих смо два поменули (пет и 2,7 трилиона), почетна цифра три се не рачуна. Први милион био је доступан преко надалеко познате дигиталне библиотеке „Гутемберг”.

А да ли је истина да сви ми живимо вечно, кôдирани у бесконачним цифрама броја „пи”?

Амерички математичар Клифорд Пиковер, истраживач у ИБМ-у, уверен је да је то истина. Уколико су цифре нормално распоређене у бесконачном низу, координате свих наших атома – наш генетски кôд, све наше мисли и наша сећања – налазе се унутар броја „пи”. А то наш живот чини вечним и, надајмо се, срећним.

Ми смо, дакле, бесмртни у цифрама броја „пи”.

Према учењу питагорејаца, древне грчке секте, бројеви су додирљиви, непроменљиви, вечни – поузданији од пријатеља, а мање грозоморни од Зевса!

А да ли „пи” садржи „пи”?

Не. Зашто? У тачки где би садржано „пи” почело у броју „пи” би се понављале децимале. И то не би био ирационална број.

Британски математичар Џон Идензор Лилтвуд је својевремено упозорио: „Математика је опасно занимање, добар број нас полуди”.