Од музике живи ко пуно ради

– Некада је било довољно да снимим музику за „Ужичку републику”, па да две године седим и уживам. Сада је цена за дело знатно опала и, рецимо, од хонорара за компоновање за позориште могу да купим четири аутомобилске гуме, и то је то – каже истакнути композитор Зоран Христић, описујући стање у којем се тренутно налази Србија и људи који живе од свог стваралаштва. Кампања коју је недавно покренуо СОКОЈ, организација која наплаћује ауторска права, актуелизовала је проблем који постоји од када је настао концепт ауторског права, који ове године слави 300 година постојања.

СОКОЈ годинама покушава да утера дуг од Радио-телевизије Србије, којој је и Привредни суд првостепено наложио да плати 137 милиона динара на име дуга за коришћена ауторска дела из 2007. године. Међу милионским дужницима највећи је СББ Крагујевац, 18 милиона динара, Удружење „Егзит” (55 милиона) и многи други.

Према речима Александра Ковачевића, директора СОКОЈ-а, наплата од свих корисника и даље прилично лоше функционише.

– Коришћење музике у кафићима, фризерским салонима, сплавовима, мора да буде наплаћено. У зависности од величине локала, утврђује се цена, која може да буде између 1.000 и 1.500 динара за мањи кафић – каже Ковачевић.

Поред чињенице да међу многим корисницима (СОКОЈ има 18.000 корисника а, према старијим подацима, око 4.000 потписаних уговора) нема пуно вољних платиша, Ковачевић напомиње да потписивањем уговора са СОКОЈ-ем власник неког локала добија, поред домаћих аутора, и читав репертоар светске музике.

– СОКОЈ сада остварује зараду око четири милиона евра годишње. Имамо и огромне трошкове, јер када ми је потребна радна снага, нема квалификованих. За ову врсту посла код нас нема школе. Рецимо, ако адвокат дође у СОКОЈ да ради, њему је потребно две, три године да научи посао – говори Ковачевић.

Марија Цвијановић из пи-ар службе СОКОЈ-а, напомиње да корисници треба да имају на уму да, иако немају потписан уговор са организацијом за заштиту ауторских права, и даље имају обавезу да плаћају накнаду.

– Власници локала и даље мисле да је музика опште добро, коју могу да користе како желе. Тренутно имамо теренске заступнике у већини градова и они обилазе кориснике и подсећају их на дугове. Тек када им суд блокира рачун, многи одлучују да измире обавезе – објашњава Цвијановићева.

Иначе, СОКОЈ делује у сарадњи са сродним организацијама широм света. ГЕМЕ, немачка верзија СОКОЈ-а, годишње оствари зараду од милијарду евра, док на трошкове заштите ауторских дела издваја око 200 милиона евра.

Што се самих уметника тиче, изгледа да је једини начин да, док чекају евентуални прилив новца од СОКОЈ-а, раде. Према речима композитора Зорана Христића, постоји  још једна ствар која утиче на кућни буџет уметника – земља у којој сада стварају временом се знатно смањила.

– Ја сам од својих дела имао приходе који су стизали из читаве Југославије. Водио сам се као слободни уметник до 1982. године и могао сам врло лепо да живим. Сигуран сам да је данашњим младим ствараоцима много теже. Ја сам пензионер, а добио сам и националну пензију, тако да би требало питати млађе како се сналазе – говори Христић.

Момчило Бајагић Бајага, који је био ангажован у рекламној кампањи СОКОЈ-а за подизање свести о заштити ауторских права, каже да је ситуација сада мало боља него раније.

– Од музике може да се живи једино ако се пуно ради. Ми свирамо у целом региону, ја пишем музику за себе и за друге, радим и примењену музику за филм. Једноставно, мора много да се ради – изричит је Бајагић.

Када је реч о нелегалним скидању музике са Интернета Александар Ковачевић каже да је то веома озбиљан проблем, са којим тешко излазе на крај и земље које воде знатно јачу борбу против пиратерије.

Станко Стаменковић

------------------------------------------------

Пиратска партија Србије

У галерији „Озон” недавно је представљена Пиратска партија Србије, која се залаже за реформу патентног система и схватања интелектуалне својине. Гошћа на представљању српске пиратске странке била је Амелија Анерсдотер, посланица Пиратске партије Шведске у Европском парламенту. Она је изјавила да је законска регулатива Европске уније у домену ауторских и патентних права направљена тако да „буде у служби великих компанија које теже доминантном тржишном положају и монополу на знање”.

Да постоје и аутори који подржавају идеју слободне размене интелектуалне својине, показује пример чувеног режисера Жан-Лика Годара. Медији су недавно пренели да је Годар донирао 1.000 евра Џејмсу Клименту из Авињона, који је осуђен на новчану казну од 20.000 евра због интернет-пиратерије. Климент је проглашен кривим у парници против „Сацема”, француске верзије СОКОЈ-а, због скидања 13.788 фајлова музике и филмова са Интернета, које је полиција нашла у његовом компјутеру.

Годар је објаснио зашто је одлучио да помогне Клименту рекавши да је против Хадопи закона (француски закон о ауторским правима на Интернету), те да по његовом мишљењу не постоји интелектуално власништво.

-----------------------------------------------

“Пеперси” тужили “Калифорникацију“

Један од првих примера обрачуна са пиратеријом догодио се између бенда „Металика” и власника сајта „Непстер”, који је 2000. године на Интернет увео новину бесплатне размене музике. Ларс Урлих, бубњар чувеног бенда, покренуо је кампању како би заштитио „Металикино” дело, а свакако и свој позамашни банковни рачун. „Непстер” је угашен, али је остао запамћен као пионир у мрежној размени културних добара. Њихове колеге из бенда „Ред хот чили пеперс” такође врло активно учествују у одбрани својих права. Певач бенда Ентони Кидис је снимио и спот у којем каже да је јако тужан због тога што људи скидају песме „Пеперса” са Интернета, а тужио је и творце телевизијске серије „Калифорникација”, јер користе име хит-песме „Пеперса”. Међу борцима за ауторска права је и амерички певач Том Вејтс. Овај култни аутор, препознатљив по свом грубом вокалу, једном приликом тужио је творце рекламе у којој се појављује глумац који говори промуклим гласом. Вејтс је на суду тврдио да је његов глас „прекопиран”. Творци рекламе су морали да му плате одштету.

Постоје и уметници који поклањају своја дела, као што је то случај са домаћом групом „Београдски синдикат”, која је свој нови албум поставила за бесплатно скидање на свом сајту.