Викторијански рај

ГЛАЗГОВ, септембра – Глазгов, највећи град Шкотске и његова древна престоница, чију му је титулу главног града преотео ривалски Единбург, годинама већ држи један необичан светски рекорд: то је град са 70 паркова. Гледано по броју становника, а за Глазгов се каже да има око 630.000 житеља, то је апсолутни рекордер у Европи. У Глазгову је бар ових првих септембарских дана киша падала свакога дана за доручак, ручак и вечеру, а ни за ужину није престајала.
Глазгов је данас град који живи од банкарства, осигурања и даље јаке индустрије челика и, наравно, туризма. Дане своје велике славе дугује времену када је био главни увозник дувана из Америке. Дуван се одавде у 17. веку извозио у све земље Европе, а Глазгов је цветао.

Ирци су држали рибље пијаце, а јефтина радна снага била је потребна за индустрију памука и челика, а касније и за рударство. Глазгов је био и најважније светско бродоградилиште. У град се сливало мноштво досељеника из Ирске и "хајлендера", горштака и брђана, јефтина радна снага која је изградила чувене, прве прекоокеанске бродове "Лузитанију", "Аквитанију", "Квин Мери", "Квин Елизабет 2", али и краљевску јахту "Британија".

У знак сећања на то доба, туристима житељи Глазгова неће пропустити да покажу грандиозне кранове, као подсетнике на то време. Огромним крановима на бродове су утовариване велике парне машине које су покретале бродове. Дуж реке Клајд некада је лежало више од 80 ових кранова, данас их је остало – три. Наравно, Глазгов је врло брзо постао град првих шкотских и енглеских милионера. Одавде је викторијанска Енглеска кретала у освајање света – од Египта, Индије до Хонгконга. Многи су се вратили у родни град и донели фасцинантне збирке египатских драгоцености, слика импресиониста, скулптура Буде и кинеских царева, али и препарираних жирафа, тигрова, лавова...

Зато је данас Глазгов и град са највећим бројем импозантних музеја. Проглашен је европском престоницом културе 1990. године. Овде постоји чак 130 галерија и великих музеја разноврсних садржаја – од музеја транспорта са макетама свих изграђених бродова, Национална уметничка галерија...

У Хантеријан музеју се, између осталог, у огромној витрини чува мајушни део метеорита, који је пао ко зна које године на обалу реке Клајд, као и све што подсећа на доба када су овим простором владали Римљани. Ту је и Сент Мунго музеј религијског живота и уметности, у којем су детаљно приказане појединости свих вера и религија света. Просто је невероватно од чега су се све досетили да направе музеј и искористе огроман простор у едвардијанским дворцима. У овом часу, туризам је заправо једна од основних привредних грана на које Глазгов рачуна и ту се не штеди ни на новцу ни на идејама.

Глазгов има и фантастично организован јавни превоз. Две главне линије градског метроа воде вас на север или југ, мада карте нису јефтине, па ваља размислити да ли да туриста штеди ноге или паре у новчанику. Гласамо за прво, јер упркос бројним мапама и картама, обавезним реквизитима сваког посетиоца, у Глазгову се човек врло лако изгуби. Кад покушате да се држите старе српске пословице "карту читај, домаћина питај" џаба вам и добро знање енглеског језика. Чак 66 одсто становника Шкотске говори гелик. Није мали број, с обзиром на то што само између Глазгова и Единбурга живи 10 одсто становништва целе Велике Британије. Гелик и те како утиче на њихов изговор енглеског – самогласници су тако измењени и издужени да ви, односно "ласи" или "лади" како ће вам, топећи се од љубазности, тепати одмила, тешко да имате шансе да се испрве споразумете са домаћинима.

Данас Глазгов путнику намернику нимало не изгледа као град богатих људи. Истина, у централним улицама, све блиста од фирмираних радњи, али суботом и недељом неки обичан свет се тиска у продавницама типа све за 95 динара, односно све за фунту и купује недељни бакалук. У овим продавницама, наиме, има и хране, па се за само 127 динара пазари сок од пет литара, свеске за ђаке, кекс, конзерве рибе, кафа, пецива, средства за хигијену...

У Глазгову живе и велике заједнице Пакистанаца, Кинеза, Индијаца, Иранаца, али и источноевропских нација, на пример Руса, који у продавници у близини Аргајл улице могу да купе блињи, домаћи, печени хлеб, али и пиво "два медведа", тек да убију носталгију, како се продавница иначе и зове.

Почетак септембра обележен је распродајама, на којима влада потрошачка помама. Сасвим обрнуто, у малим антикварницама ушушканим у старим троспратним зградама нема гужви. У њима се могу наћи непојмљиво необичне ствари – урамљене слике комичара Стенлија и Олија, плоче Битлса, брошеви са келтским детаљима, комплет за голф са торбом и штаповима за 130 фунти, распарени порцелански тањирићи и чашице са детаљима Мекинтошових мотива... Чарлс Рени Мекинтош један је од највећих светских дизајнера, оснивач Арт нуво покрета, познат далеко изван граница родног Глазгова, чији је неприкосновени "заштитни знак".

Како мрак већ од првих јесењих дана пада рано, на прозорима станова и кућа најчешће нема завеса, а брзи поглед кроз прозор (да, знамо, није баш пристојно) открива уређење "дома слатког дома" као у фамилији Тротер, из чувене серије "Мућке". Глазгов, међутим, има и прелепе делове, предграђа (Денистон) типски грађених кућа од црвених и жутих фасадних цигли које заокружују дивне зелене површине.

До педесетих, овим градом су преовладавали такозвани "рум енд кичен" сингл станови само са собом и кухињом, без тоалета, али је влада уложила напор и направила високе десетоспратнице које су визуелно промениле изглед најтипичнијег светског едвардијанског града, али су и побољшале услове живота. Занимљиво је да су амерички градови Филаделфија и Чикаго копирали градски систем ужег централног језгра Глазгова.