Контрабас у храму фудбала

Многи су чули за понеког славног пијанисту или виолинисту, али контрабасисти су још непознати. Међутим, млади уметници на овом инструменту из Музичке школе „Станковић”олако добијају репутацију која се пробија ван њихових учионица и публику оја се не своди на чланове породице.

После новембарског концерта у Студентском културном центру, њих у априлу очекује Културни центар Београда, док ће у мају у Ноћи музеја свирати чак и на месту на којем би мало ко очекивао – у Музеју ФК Црвена звезда.

Наступ у институцији чувеној по рок музици или у фудбалском клубу, где се махом чују музичке поскочице отпеване храпавим навијачким гласовима, не затиче младе контрабасисте неспремне, без мелодија којим би приступили разноликој публици. Дубоки звук контрабаса неупућеном би деловао неприлагодљиво било каквој музици сем строгим тоновима класичних мајстора, али деца из „Станковића” знају како да себе и своју публику забаве и савременим комадима. Популарне теме, попут „Пинк Пантера”, стално се могу чути на њиховим концертима.

– За нас те мелодије нису „разводњавање” репертоара и уступак неуком аудиторијуму. Свирамо их и на часовима и уживамо у њима, не зато што можда свако понекад пати од лошег укуса, него зато што су то збиља добре мелодије – каже Александар Миљковић, један од професора контрабаса у Музичкој школи „Станковић”.

Према Миљковићевим речима, у последњих 15 година концерте на контрабасу држали су само доказани уметници или, евентуално, студенти Академије. Ученици основних и средњих музичких школа нису имали прилику да се јавно доказују. Тек су професорова познанства омогућила прве наступе ван учионица. Миљковић је и сам млад, али угледан уметник, који је студирао у Америци, Шведској и Шпанији и касније одржао многе солистичке концерте. Његова репутација је створила контакте којима се служио да би заказао прве концерте својих ђака. Сада, после њихових успешних наступа, разне институције почињу да се интересују за младе виртуозе из ове школе.

– Пре неколико година, једва да сам могао да попуним своју класу. Сваког пролећа професори музичких школа обилазе редовне школе и трагају за надареном децом. Ипак, контрабас није популаран инструмент и колеге и ја смо морали добро да запнемо да бисмо га популарисали, па да не одговарамо више на питање: „Каква вам је то огромна виолина?”. Упорност нам се почиње исплаћивати. Више деце се сада занима за овај инструмент и коначно имам пуну класу талентованих клинаца који су спремни да буду представљени јавности. Они и јесу у правим годинама за почетак јавних наступа и велика штета би била да за младе музичаре, као што је то било годинама, идаље знају само сродници – каже Миљковић.

В. Вукасовић