Правосудна вртешка

У истој судници, на истом предмету, раде судија и дактилограф. Судија суди, а дактилограф уноси у записник. Судија има 100.000, а записничар 20.000 динара месечно. Разлике у њиховом образовању, врсти посла и одговорности јесу велике, али они су део истог система, правосудног, који мора да функционише.

У исто време, судија који је изабран да ради у другом граду добија више од 20.000 динара на плату за „одвојен живот”, а плаћен му је и стан и пут викендом до породице и назад.

У исто време, око 500 неизабраних судија седи код куће са платом од најмање 70.000 динара, за коју не ради ништа. Чекају одлуку Уставног суда и никако да је дочекају.

Тешко је дактилографкињи и референту у писарници да живе са платом од 20.000 динара месечно, а и правосуђу је тешко да функционише без њих.

Оваква правосудна вртешка је резултат компромиса који је направљен мимо закона. Високи савет судства и даље брани становиште, утемељено у закону, да неизабране судије нису имале право на жалбу Уставном суду, али је Европска комисија управо замерила Србији што неизабране судије нису добиле конкретна и појединачна образложења.

И после више од 500 појединачних одлука о неизбору, које је написао ВСС, још се не назире датум када ће Уставни суд да решава жалбе неизабраних. За то време они ће и даље примати плате, које су, према слову закона, имали право да примају до краја јуна. Министарство је направило компромис да смири тензије и не остави „отпале” судије без динара и без објашњења зашто нису изабрани.

Колико те плате коштају државу? Па најмање 40 милиона динара месечно. Јер најмања судијска плата крајем децембра прошле године била је 70.000 динара, а најмање 500 од неизабраних 837 судија има право да и даље прима плату у висини последње, децембарске. Поред тога, уплаћује им се и пензијско, социјално и здравствено осигурање.

Плате судија поредимо са платама дактилографа и референата у писарницама зато што су они заједно део истог система и што мислимо да је држава која реформише правосуђе морала на време да мисли на све делове тог система. Млади судијски сарадници, са дипломом факултета и правосудним испитом, масовно ове године напуштају правосуђе, јер неће да раде за 35.000 динара у суду него за 100.000 динара у банци.

Само једна надокнада изабраном судији или тужиоцу за „одвојен живот” једнака је месечној плати дактилографкиње у суду, можда и коју „хиљадарку” већа. Месечна закупнина гарсонијере за судију или тужиоца који је добио посао у неком мањем граду једнака је месечној плати припадника судске страже. За 18.000 динара месечно судски стражар свакодневно брине о безбедности стотина, па и хиљада људи, а глава му је понекад и у торби. Један судски извршитељ, са платом од 25.000 динара, сваки дан иде на терен и не зна да ли га иза врата неког дужника чека нож, пиштољ или бомба.

Министарство правде предложило им је 30 одсто веће плате од 1. јануара. Судски стражари тако више не би имали 18.000 него 23.000 динара. Неизабране судије и даље примају најмање по 70.000 динара сваки, док Уставни суд не одлучи. А кад ће – не зна се.