Главна адреса је Брисел, а не Вашингтон

Благонаклони ставови и помало неочекиване похвале на рачун Србије како од Хилари Клинтон, тако и од потпредседника САД Џозефа Бајдена и поруке председника Србије Бориса Тадића о партнерству две државе „после година неспоразума” не значи ипак да је Вашингтон постао најважнији спољнополитички приоритет Београда. Две високе посете из САД за годину и по дана, по оцени аналитичара, не могу се другачије тумачити него само као нова фаза у међусобним односима две државе.

Уосталом, и Тадић је, промовишући крајем августа прошле године „основну доктрину спољне политике” и то „у дужем периоду”, а која се заснива на четири стуба на која Србија треба да се ослања – Европску унију, Русију, САД и Кину, истакао „да се ниједног тренутка не сме смести са ума да Србија као свој централни политички циљ поставља чланство у ЕУ”.

Поједини познаваоци међународних односа, међутим, незванично оцењују да је претерано уопште говорити о четири стуба спољне политике Србије и упућују Београд да се ипак максимално усредсреди на Брисел. А тек је претерано, према истим изворима, закључивати да је тако брзо могло доћи до преокрета у међусобним односима, с обзиром на то да смо још колико пре месец и по дана због резолуције о Косову били на путу сукоба и са ЕУ и са Америком.

Да Београд мора да се усмери ка Бриселу сматрају и директорка Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт и бивши амбасадор Србије у Вашингтону Иван Вујачић.

„Америка јесте важна земља, али наше тежиште морају да буду евроинтеграције. Уосталом, Хилари Клинтон је дошла овде да подржи ЕУ и потпомогне дијалог Београда и Приштине. Наша прва и главна адреса је Брисел, ако су нам евроинтеграције приоритет. Ако нису – онда није”, каже Вујачић.

Истичући да је Европска унија наш стратешки циљ и да је то оно што, у крајњој линији, и Америка подржава, Соња Лихт наводи да је ЕУ „жижа наше спољне политике”. То је, додаје она, нешто што се по себи разуме, а потврђено је још једном и договором са свих 27 земаља ЕУ о резолуцији о Косову за Генералну скупштину УН.

„Наравно да Америка остаје и даље врло значајан партнер Србије и то је председник Тадић нагласио приликом посете Хилари Клинтон. И сигурно је да је то био врло значајан тренутак јер је и једна и друга страна, после много година врло сложених односа, говорила само о томе како да се ти односи побољшају”, оцењује Соња Лихт.

Она додаје да Америци одговара да Балкан буде простор мира и просперитета, што би се дефинитивно постигло његовим укључивањем у ЕУ. На тај начин САД би имале решен један од проблема у коме су биле врло ангажоване.

И др Слободан Марковић, из Института за европске студије и професор на Факултету политичких наука, указује да треба имати у виду да постоји јасан напор Америке да спречи могуће конфликте у региону и у том смислу треба гледати на посете Бајдена и Клинтонове, које су усмерене на регион, а не само на Србију. Поред тога, он истиче да једина држава у којој Америка има неподељене симпатије у Европи јесте Албанија и да су Албанци једини народ који је готово плебисцитарно одушевљен Америком. Истовремено, САД су свакако свесне чињенице да је две трећине грађана Србије против уласка у НАТО и да значајан део овдашње популације гледа са уздржаношћу на улогу Америке у региону.

„Тако да, када се упореде ове полазне чињенице, не мислим да може доћи до неког брзог и сензационалног прекомпоновања наше спољне политике. У сваком случају, изузетно је важно и охрабрујуће што Србија и САД имају коректне односе, јер није могуће направити ниједну врсту споразума између Београда и Приштине без учешћа САД”, истиче Марковић.

Наглашавајући да ће питање Косова остати отворено и да на њега две земље гледају дијаметрално супротно, он сматра да је то нешто што је, без обзира на формулу „слажемо се да се не слажемо”, оптерећивало и наставиће у одређеној мери да оптерећује односе Србије и САД.Додатни проблем је, према његовим речима, врло сложено стање у БиХ, јер ниједна влада у Београду неће моћи да прихвати, с једне стране, подршку независности Косова, а с друге стране, притисак на босанске Србе и Хрвате да прихвате централизацију БиХ.

„Интерес САД је да стабилизује политичко стање у региону, али начин на који то желе да постигну битно се разликује и од аспирација Србије и од аспирације босанских Срба. И то је оно што спречава могућност радикалног заокрета у политици било једне, било друге стране”, оцењује Марковић.

Ј. Церовина

Б. Баковић