Војвођански „дорси“ поново у акцији

Нови Сад, Оџаци – „Све је у минут организовано и молим вас да будете тачни јер вас нећемо чекати”, упозорио нас је вече уочи поласка председник војвођанских демократа Душан Елезовић. Поштујемо то, и у договорених 9 и 15 стижемо у базу – просторије локалног ДС-а у центру Оџака. У исто време, 6.500 чланова ДС-а окупља се у још 27 општина и градова широм Војводине. Иначе, Оџаци су последња општина коју су освојили војвођански жути. Да суверено владају покрајином, где имају апсолутну већину, потврдили су када су у јануару на поновљеним изборима у том бачком месту освојили око 35 одсто гласова. Уместо да победнички тог суботњег преподнева парадирају општином, демократе из Оџака по киши да иду од врата до врата, као у сред највеће кампање. „Шта ту не разумете”, пита Душан Елезовић уз јутарњу кафу за коју имамо тек неколико минута јер се у пола десет креће у акцију.

Пуној сали активиста ДС Елезовић говори:

„За ових седам месеци, од преузимања власти у Оџацима, почели смо да радимо оно што смо обећали, да доводимо инвеститоре. За месец дана ће бити отворен први производни погон који ће запослити 60 људи. Данас желимо да мештанима покажемо да о њима водимо бригу и када нема кампање, и када нема избора на видику. Немам разлога да сумњам у вас и будите сигурни да ћемо, ако овако будемо радили, 2012. обезбедити апсолутну победу. А ја ћу опет за шест месеци доћи да идемо од врата до врата.”

Од прошлог новембра, ово је четврти пут да се у Оџацима иде по кућама. Пракса је да се иде у паровима, а сваки од њих треба да за четири и по сата, до 14 часова када је време ручка, обиђе 90 домаћинстава. У тиму смо с Миодрагом Миленковићем, директором локалног Дома здравља којег мештани знају као др Буцу, и Душаном Елезовићем. Наша је Железничка улица, најдужа у центру.

„Имамо имена свих људи, а ја ћу бележити како реагују на нас, да ли одбијају разговор, да ли су равнодушни или су сигуран глас. У другој колони је шта им смета, шта би променили или додали. На крају акције имаћемо комплетну слику целог места. Нема врата на која нисмо закуцали”, каже активиста Шупе који иде с нама.

„Нови смо овде на власти. Народ је више очекивао, али сада ћемо да им објаснимо колико смо успели да урадимо и какви су нам планови. Оџаци нису имали ниједан пројекат, а инвеститори неће на ледину, без струје и воде. Почели смо то да то решавамо. То народ не види, а било би добро да чује”, наставља др Буца.

Слика коју затичемо у Железничкој улица сведочи о томе како се дуго није улагало у инфраструктуру: уништени су тротоари, старе фасаде... Улазимо у прва дворишта, али без већег успеха – нема домаћина. Субота је, дан за пијацу, али и најављену помоћ пензионерима од 5.000 динара. Елезовић и доктор не одустају. Причају ко су људи које је требало да сретну и испод затворених врата им остављају поруке.

„Нама је важно да успоставимо неку врсту директне комуникације и да вас обавештавамо о свему што се ради у Новом Саду. Слаћемо информације о конкурсима за радна места, за кредите за пољопривреднике. Планирамо да долазимо чешће”, објашњавају домаћину чија је кућа на неколико метара од просторија локалних радикала.

Упркос инсистирању домаћина, одбијају да се задрже на кафици. Таква су правила, кажу, јер иначе би трајало „до сутра”. Почиње да пада киша. Не смета им. Кажу да су ишли су и на минус 10, по клизавици.

Нисмо чули да неко од министара, између избора, иде од врата до врата, а ове акције војвођанских демократа су обавеза за све.

„Мислим да је Бојан Пајтић у Пећинцима, Новаковић и Гагић су ваљда у Банату, а ја још треба да стигнем у Сомбор и Кулу. Не знам тачно где је ко данас, има нас 6.500”, објашњава Елезовић и увлачи нас у ново двориште.

„Ја мислим да је криза већ 20 година. Увек верујем, али не видим боље. Радио сам у текстилној индустрији, затворили су фабрику, сваки месец идем на биро. Још две године ми требају до пензије. Ваљда ћу некако издржати”, каже син болесне баке коју су демократе раније обишле.

Елезовић коментарише: „У Пећинцима који су пре 10 година били далеко иза Оџака, у којима није било посла, сада недостаје радне снаге, а просек плата је 700 евра. За мање од шест година су то постигли захваљујући локалној самоуправи. И ми ћемо да успемо”.

Посао, пензије, нормалан живот, то је оно што мештани Оџака упорно понављају. 

„Колико има, толико се ради. Да буду плате и пензије и да млади имају од чека да живе”, углас поручују Симка и Чедомир Стаменковић, упорни у намери да демократе задрже на кафи. Али, узалуд. Тек су двадесетак кућа обишли.

У једном дворишту смо чули да неће да гласају за демократе. Чланови наше екипе им захваљују и иду даље. „И следећи пут ћемо ући у његову кућу. Сви траже људскост, нормалан приступ разговору, уважавање критика. Нама то није тешко”, каже др Буца.

До краја новембра демократе планирају да обиђу целу Војводину, а наредних викенда и да се врате у куће у којима ове суботе нису затекли домаћине. Елезовић нас уверава да није у питању припрема за изборе већ, како каже, редован разговор с људима како би могли да дефинишу проблеме.

Александра Поповић