Кућа добре наде

Гуча – Дом здравља у Гучи тренутно има 11 пацијената који су, како медицински радници ове установе једноставно кажу, „на смештају”. Реч је, углавном о старим и непокретним особама које лекари и сестре већ годинама радо примају и негују, по чему је ова здравствена кућа јединствена у нас.

Стационар у чувеној драгачевској варошици има укупно 30 постеља и никад се, на срећу, није догодило да буду попуњене.

– Због тога смо пре осам година дошли на замисао да десет кревета задржимо за болничке намене, а 20 претворимо у домски смештај. Ту примамо пацијенте са немедицинским индикацијама, углавном тешко покретне или непокретне. Њима је неопходна добра нега коју не могу да им пруже породица и нестручне особе – истиче за „Политику” др Душко Шулубурић, директор Дома здравља у Гучи.

Дневни боравак кошта 1.020 динара и обухвата смештај, исхрану, лекарску и болничку негу. О домцима 24 сата брине двоје лекара и 12 медицинских сестара који су посвећени само њима, док је родбина дужна да прибави пелене и донесе лекове од изабраног лекара, на основу извештаја који саставља његов домски колега.

– Није нам стало да узмемо новац по сваку цену – напомиње директор – и захтевамо да се поштује ред. То подразумева, пре свега, неугрожавање других пацијената па не примамо психотичне особе, са психичким променама које не можемо да смиримо терапијом.

Минулих година кроз смештај је прошло преко стотину особа из многих градова Србије.

– Остају, углавном, до краја. Међутим, имали смо неколико случајева да су људи, овде примљени као непокретни, отишли кући својим ногама. Управо имамо једног пацијента који овде непокретно лежи тећи пут, а двапут је одлазио без ичије помоћи – описује др Шулубурић.

По стажу, најстарији домац је Р. Ј. из оближњег села Пухова, који је овде непрекидно од 22. фебруара 2005. године. Прошлог месеца, рецимо, на смештај је примљена и старица из Чикага О. Љ. од 90 лета.

– Родом сам из Доњег Лапца у Лици и немам никога у Србији. Добро ми је, покретна сам, ништа ме не боли, само сам слаба. Дошла сам у моју постојбину, ето... – прича нам разговорљива стара Српкиња.

Др Шулубурић тврди да овако „хумана пракса и квалитетна нега не постоје нигде у Србији”, додајући да је природни крајолик такође мелем за душу. За невољу, и становништво овог краја Србије већ је у позном добу, па је просечна старост Драгачеваца тачно 50 година.

– Имамо сагласност Здравственог центра у Чачку и локалне самоуправе у Лучанима да проширимо смештај на око стотину постеља. За такав план већ постоје котларница, вешерај, кухиња и трпезарија, а потребан нам је само нови простор за кревете. Пројекат већ има економску рачуницу, и отвара нова радна места – каже директор ДЗ у Гучи.

И данас је, ето, овај дом здравља кућа добре наде за људе које је болест приковала за постељу. Они овде макар лакше носе крст своје судбине, а великих брига лишени су и сродници непокретних особа, сада окренути својим животима.

Гвозден Оташевић