Разговарати о несталима, слободи кретања...

Почетак дијалога Београда и Приштине, судећи по политичким превирањима на Косову, највероватније ће сачекати на формирање нових институција власти, али се питање судбине несталих и киднапованих особа све више намеће као могућа прва тачка тих разговора. Ту тему за почетак разговора Београда и Приштине, као нешто што тишти и једну и другу страну „кандидовао” је и председник Србије Борис Тадић у интервјуу за „Политику”. И јучерашњи саговорници нашег листа сматрају да има пуно нерешених питања која се тичу и Срба и Албанаца, али да је приоритет питање несталих и киднапованих.

Према подацима удружења породица несталих, изнетим на Међународни дан несталих 30. августа ове године, непозната је судбина још 4.418 Срба са простора бивше Југославије, од којих је 532 са КиМ. Подаци Међународног Црвеног крста кажу да се данас 1.839 особа са КиМ води као нестало.

Истичући да ће разговори почети и да је веома важно да они крену у доброј атмосфери и уверењу да ће довести до резултата који би били од користи и Србима и Албанцима, министар за Косово и Метохију Горан Богдановић додаје да је најбоље решење да се крене од најлакших питања, па да се иде ка сложенијим и тежим темама. На тај начин би се, како наглашава, постепено успостављало поверење и учвршћивала решеност да дијалог успе на обострану корист.

– Најбоље је да прва тема буде судбина несталих особа. Ово питање решавало би се на експертском нивоу. И једна и друга страна имају жељу и у више наврата до сада улагале су напоре да расветле коначну судбину свих несталих. Сада је прилика да решавањем овог питања отпочнемо успешан дијалог и трасирамо пут за решавање свих осталих спорних питања и тема – каже министар Богдановић за наш лист.

И Неџмедин Спахију, политички аналитичар из Косовске Митровице, каже да предност треба дати проблемима несталих и киднапованих, јер је „процес успорен, мада се, наводно, са тим веома рањивим питањем кренуло одмах по завршетку рата”.

– Неизоставно је и питање слободе кретања, путничких исправа, регистарских таблица. Не треба занемарити ни питање железничког транспорта, јер већа циркулација становништва неминовно доводи до размене информација, до зближавања. А у свакодневној комуникацији и тензије попуштају. Има пуно проблема о којима треба разговарати, а судећи по изјави Бориса Тадића да ће дијалог започети техничким питањима, уверен сам да би дијалог могао да почне и пре избора – наводи Спахију.

На сугестију да је исувише кратак рок да се уђе у разговор, с обзиром на то да има најава из Приштине да би парламентарни избори могли да се одрже у децембру, Спахију каже да би се у том случају кренуло од техничких, тачније „лакших тема”.

Шкељзен Малићи, политички аналитичар из Приштине, наводи да „има пуно питања која треба довести у ред”. И по његовом мишљењу прва тачка разговора треба да буде питање несталих, а тек онда свакодневне теме, као што су електроенергетска ситуација, питање телефоније, слободе кретања, транзита робе…

– Много се спекулише о наводном проблему телекомуникација. Не видим да ту уопште проблем постоји. Треба поставити ствари на чистину, односно Србија треба да прихвати реалност да је на косовском простору и да за такве услуге треба да плати. Није проблем ко ће да буде оператер. У крајњем случају, то може да буде „Телеком”, али с тим што услуге имају цену – каже Малићи наглашавајући да је „питање Косова, у односу на друге земље, проблем који је релативно брзо решен”, али да са тим „сазнањем треба Београд да се суочи”.

Наводећи да је много проблема који оптерећују и једну и другу страну, Рада Трајковић, један од лидера Срба са Космета, истиче да је суштина проблема то да се у предстојећим разговорима тачно утврди ко је о чему одговоран и надлежан.

– Циљ преговора је да реши питање одговорности, надлежности и утврди динамику решавања проблема. Ако је, рецимо, у питању проблем о саобраћају, тачно треба рећи шта је у ингеренцији Београда, а шта Приштине. Или проблем власништва – ко ту преузима одговорност и којом динамиком ће се то питање решавати. Годинама је нерешен проблем несталих, па питање повратка. Или, рецимо, проблем телекомуникација, који би после десет година требало да добије епилог – каже она.

Међутим, Бојан Стојановић, градоначелник новоформиране општине Грачаница, сматра да се „озбиљан дијалог неће десити све док и у Србији не буду одржани нови избори”.

– Сви су свесни шта се овде догађа. Али о томе мало ко у Србији жели јавно да прича. За Београд је Косово ирационална тема. Бар за сада. Али када буде дошло до разговора, Београд неизоставно мора да укључи и Србе са ових простора – каже за „Политику” Стојановић наводећи да је „овде све кључно и веома важно”, почев од културно-верског наслеђа до питања здравства, образовања и на крају решавања проблема локалне самоуправе.

Б. Радомировић

Б. Баковић

-----------------------------------------------------

Дијалог после избора на Косову

Од нашег сталног дописника

Брисел – Датум почетка дијалога Београда и Приштине никада није утврђен, па се стога не може говорити о његовом евентуалном кашњењу због избора на Косову, навели су дипломатски извори „Политике” у Бриселу. Јасно је, међутим, да ће избори које су расписале приштинске власти утицати на време почетка дијалога и да ће он вероватно почети тек после избора.

„Засад још није познато да ли ће избори на Косову бити одржани у фебруару или раније, можда већ у децембру. Од тога може да зависи и када ће представници тамошњих власти бити спремни да седну за сто и отпочну разговоре”, казао је наш извор и додао да је „најважније да је дијалог прихваћен као пут који води напред”. Према речима истог извора још је рано говорити о темама разговора, јер „консултације још трају”.

В. Ј.

----------------------------------------

Статус – неизбежна тема

Министар за КиМ Горан Богдановић истиче да Србија и даље инсистира на разговору о свим отвореним питањима, од безбедности и положаја српске и неалбанских заједница, заштите српске културне баштине, децентрализације, економских и својинских питања, владавине права, транспорта и инфраструктуре до неизбежне теме решавања статуса.

– Напомињем да је важно да дијалог отпочне у једној конструктивној атмосфери, без нагађања, бомбастичних изјава и надмудривања и предвиђања по медијима. Свака тема заслужује да се нађе на столу, свака у своје време – наглашава Богдановић.