Еколошке кризе плаше туристе

Еколошке катастрофе и климатске промене ће све више утицати на опредељење туриста. Наиме, опредељење туриста (и развој туризма) показују „осетљивост” на природне итехнолошке катастрофе (цунами, поплаве, екстремни ветар, таласи несносних врућина, инвазивни инсекти, животиње, пожари, технолошки удеси – екстремно загађење, експлозије…)

Анђелка Михајлов декан Факултета Едуконс и председница невладине организације „Амбасадори животне средине” упозорава на недавну катастрофу у Мађарској када су се у Дунав излиле огромне количине отровног муља са арсеном и живом. По њеним речима јако ће бити занимљиво пратити како ће се у наредним годинама недавна еколошка катастрофау Мађарској одразити на туризам.

Последице цунамија на Тајланду 2004. године, без обзира на брзу обнову туристичких објеката, увеле су и једну значајну новину, односнопраксу. Наиме, сада се туристи много чешће распитују о „еко–осетљивости” дестинације.

– Чести урагани у Мексичком заливу, као једну од последица имају да је, на пример, осигурање имовине (и туристичких капацитета) уз ризичну обалу јако скупо, – каже Михајлов. Прве жртве велике еколошке катастрофе, када се огромна количина нафте излила у Мексичком заливу, јесу туризам и рибарење у регији. Остале су велике последице на еко систем у заливу.

Како каже наша саговорница и познати еколог ускоро ће уз туристичку понуду бити обавезне информације и подаци о ризику, као и информације како ће се збринути туристи уколико се деси нека еколошка катастрофа.

– Еколошке кризе плаше туристе. Постоје подаци да у данашњем тренутку већ око 35 одсто туриста, пре резервације путовања, проверава еколошку осетљивост дестинације. Тако екологија све више постаје саставни део туристичке понуде и аранжмана – каже овај наш еколог.

За многе туристичке дестинације постаје неопходност да се припреме за реаговање услучају природних екстремних догађаја и катастрофа, као и да предвиде мере за смањење ризика.

– Није потребно знати много математике па да се види да једначина, која одређује ризикповећање капацитета (одрживог туризма у сваком погледу), води смањењу ризика. Други могући правац деловања за смањење ризика (за туристе и становништво) је превентивни рад на смањењу „осетљивости” дестинације, који укључује низ активности и мера из области животне средине и управљања ризиком и кризним ситуацијама (на пример формирање и спровођење планова за реаговање у ризичним ситуацијама). Екстерни трошкови одрживог управљања туристичким дестинацијама све чешће ће садржати и тешко мерљиве трошкове за непријатности, буку, неадекватно управљање отпадом, и за све друге несигурности, укључјући и потенцијалне еко – катастрофе – објашњава професорка Михајлов.

Наша саговорница указује на још један туристички изазов будућности, између осталог, и зато што се као „врућа ризична област” помиње Медитеран и околне земље. У оквиру мера за смањивање емисија гасова са ефектом стаклене баште, који утичу на климатске промене,биће потребно мењати начине превоза до туристичких дестинација. Вожња авионом на далеке дестинације (Кариба или Африке) више неће бити широко прихватљива. Прилагођавање туризма (као и осталих туристичких грана) климатским променама биће изазов, закључује Анђелка Михајлов.

Н. Ковачевић