Поглед на Космет

Трагом вести
Житељи Придњестровља одлучили су на референдуму одржаном у недељу да остану привржени независности избореној на сличном изјашњавању почетком деведесетих година прошлог века. Они су са чак 97,1 гласова "за" одговорили на питање "да ли подржавају независност Придњестровске Молдавске Републике и њено накнадно слободно прикључење Руској Федерацији". Од 390.000 учесника референдума, што чини 78,6 одсто укупног становништва републике, за повратак под окриље бивше матичне државе Молдавије одлучило се свега 2,3 одсто.

Референдум у Придњестровљу од стране САД, Украјине, Румуније, Молдавије... и релевантних међународних форума као што су ОЕБС, Европски савет и сл. оцењен је још пре одржавања за нелегалан. То, међутим, није спречило поједине посматраче из Француске, Швајцарске и Холандије, као и неколицину чланова Европског парламента, да присуствују недељном догађају и ситуацију у републици оцене као резултат "политике двоструких стандарда".

Пример Балкана

Придњестровско изјашњавање само је једна од карика у ланцу дешавања на просторима бившег Совјетског Савеза, који спадају у ред, такозваних, "зона замрзнутих конфликта". Са друге стране, све што се овде догађа, потенцијално, има и те како велики утицај и на остале просторе европског континента. Посебно на оне у којима је пламен сепаратизма, у правом смислу, букнуо непосредно по јењавању биполарности као темеља међународних односа.

Придњестровска прича о независности сеже још у совјетска времена и својевремени покушај већинског румунског живља у Молдавији да се присаједине суседној Румунији. Ипак, њена актуелност добила је посебно на значају после прошлодеценијских дешавања на Балкану као и недавног референдума о независности Црне Горе и спекулација око једностраног решавања статуса Косова и Метохије. Све ово само је додатно учврстило сепаратистичко руководство у Тираспољу у уверењу да су на правом путу.

Суштина придњестровске одлуке лежи, како је већ речено, у политици двоструких стандарда, коју упорно намеће део међународне заједнице, са САД на челу. Сасвим је јасно да се од стране Запада поједини сепаратистички процеси третирају другачије од осталих, не ради неке више правде или права народа на самоопредељење, него у циљу ширење војнополитичке доминације земаља обједињених у структуру НАТО-а. Стога не чуди став Русије да сепаратистичке тежње на просторима свог традиционалног утицаја третира управо као противтежу горе поменутим настојањима. Ово се, пре свега, односи на Јужну Осетију, Абхазију, Нагорно Карабах, Придњестровље, па и Балкан.

У том светлу треба посматрати и неумољиви став Тираспоља (штедро потпомогнут политичким одобравањем из Москве и са 1.200 руских војника распоређених овде у оквиру мировних снага) да раскрсти са остатком Молдавије. Наравно, недељни референдум ниједна од уплетених страна не посматра као завршни чин ове приче. Суштина је у заузимању што повољнијих позиција у ситуацији која би могла настати након евентуалне одлуке Запада да једнострано призна независност Косова и Метохије. Јер, како упорно истиче руски председник Владимир Путин, решавање косметског питања биће дефинитивни образац и за решење осталих сличних ситуација. И то не само оних на постсовјетским просторима.

Другим речима, признање независног Космета дало би одрешене руке Москви да призна независност Јужне Осетије, Абхазије, Нагорно Карабаха, Придњестровља... Евентуално неприхватање новог статуса наведених република од стране међународне заједнице више не би имало никаквог фактичког значаја, пошто су све оне ионако изразиле намеру да им први следећи корак буде дефинитивни улазак у састав Руске Федерације. Поменимо само чињеницу да већина житеља ових земаља поседују руске пасоше.

Али ово, истовремено, значи да став Русије како Космет мора да остане саставни део Србије има своју цену. А она се огледа у (макар и привременом) стављању ад акта питања повратка бивше совјетске браће под директно окриље моћне матице. Интереси Москве на Балкану нису више једнозначни према свакој од република бивше СФРЈ. Економска прагматичност је превладала политичке интересе из социјалистичких времена, а традиционална емотивна словенска веза између Срба и Руса већ извесно време је стављена на искушење. Чврст став Србије да не дозволи цепање своје територије у Москви је оцењен врло позитивно. Али очекују се и даљи конкретни потези.

Бекство од НАТО-а

Референдум у Придњестровљу, како наводе посматрачи, одржан је у складу са међународно признатим стандардима и ма како да буде оцењен од стране међународне заједнице даће Русији основу за даље војно присуство у овом делу Молдавије. Сем тога, недељно изјашњавање иде у сусрет предстојећим председничким изборима и значајан је политички поен за садашње руководство које ужива велику подршку Москве.

Треба додати да су житељи Придњестровља свој глас "за независност" дали и као вид отпора притисцима власти у молдавској престоници Кишињеву да се, по угледу на старију сестру Румунију, прикључе НАТО-у. Да у Тираспољу имају разлога за забринутост сведочи недавна ненајављена блокада придњестровских граница од стране Украјине, као чланице организације ГУАМ (Грузија, Украјина, Азербејџан, Молдавија). Прокламовани циљ ове организације, створене под окриљем САД, управо је настојање да се ослаби утицај Москве у оквирима Заједнице Независних Држава (бивши СССР).

--------------------------------------------------------------------------

Руско питање за Вашингтон

ЛОНДОН – Потпредседник вашингтонског Института за мир и директор Балканске иницијативе Данијел Сервер изразио је јуче уверење да у Контакт групи постоји јединство када је реч о Космету, без обзира на наговештаје вета из Москве. "Сви људи са којима разговарам кажу да у Контакт групи постоји пуно јединство. Но, да ја преговарам у име Београда, радио бих тачно оно што Београд и ради – покушавао бих да задржим Москву на својој страни и обезбедим њен вето на све оно што ми се не допада", казао је.

Додао је, међутим, да је проблем у томе што то не може да потраје. "У једном моменту Руси ће отићи код Американаца и рећи: ′Шта нам дајете у замену за Косово?′ У том тренутку, мировни споразум постаје споразум између Вашингтона и Москве уместо Београда и Приштине", рекао је Сервер. (Бета)