Тадић у новембру путује у Загреб

Прве недеље новембра Борис Тадић одлази у службену посету Загребу. То је за сада и једино што су желели да нам потврде у кабинету председника Србије. У Уреду председника Хрватске Иве Јосиповића за „Политику” је речено да је „датум доласка у принципу договорен, али не и прецизиран”. Сигурно је да ће до посете доћи почетком новембра, а још се договарају модалитети. Сви детаљи, како кажу у уреду, биће познати тек неколико дана уочи Тадићевог пута. Према неким спекулацијама председник Србије требало би да у Хрватској борави три дана и да се, осим са домаћином – председником Јосиповићем, сретне и са премијерком Јадранком Косор и председником сабора Луком Бебићем.

Уочи Тадићевог пута у Загреб у Хрватској се са посебним нестрпљењем очекује и вест о томе да ли ће председник Србије отићи и у Вуковар који је за Хрвате симбол страдања од „српских агресора”. Та могућност први пут је поменута током Јосиповићеве посете Београду када је на питање хрватских новинара да ли је добио позив да дође у Вуковар Тадић рекао: „Нико ме не мора позвати нити на једно место страдања. Сам ћу доћи, а онда ћу тада бити са својим пријатељем Ивом Јосиповићем. Одабраћемо прави тренутак за то. Само ме немојте пожуривати. Радимо довољно брзо, доћи ће време и за то”.

Одлазак у Загреб биће друга Тадићева посета Хрватској ове године, али прва званична. Подсетимо, председник Србије изненадио је јавност када је потпуно ненајављено у марту отпутовао у Опатију у „незваничну и радну посету”. Било је то само месец дана после инаугурације Јосиповића на коју Тадић није ишао јер је позван и косовски председник Фатмир Сејдију. Четири месеца касније, у јулу, Јосиповић је дошао у Београд. У међувремену, двојица председника имали су прилику да разговарају више пута на разним форумима и скуповима.

Теме о којима су двојица председника разговарала током претходна два сусрета – унапређивање односа, тужбе за геноцид, решавање проблема избеглица и несталих –највероватније ће и и новембру бити главне теме њиховог разговора. Хрватска тужба за геноцид пред Међународним судом правде и српска противтужба посебно су осетљиво питање.

И Тадић и Јосиповић дали су до знања да би боље било да се две земље нагоде. Али осим њихове добре воље неопходно је да такву одлуку донесу и владе две земље. Тадићев посао је у том смислу много лакши него Јосиповићев јер је његова Демократска странка стожер владајуће коалиције док то није случај са Јосиповићевим СДП-ом. Премијерка Јадранка Косор, иначе председница ХДЗ-а, сматра се много „тврђим орахом” када су у питању тужбе. Њен специјални саветник, задужен за хрватску тужбу, кога је сама именовала, Мирјан Дамашка у једној од првих изјава после постављења, рекао је да је одустајање од тужбе политичка одлука, али да је нагодба мало вероватна. Бар док Хрватска не одговори на српску противтужбу.

Подсетимо, Суд правде дао је Хрватској рок до 20. децембра да одговори на српску контратужбу, а Србија ће моћи да узврати до 4. новембра 2011. године.

Иако се расположење Хрвата према Србији, али и Србима мења набоље, посебно после Јосиповићевог доласка на чело државе, десничари су ипак прилично гласни у овој држави. Прекјуче је испред седишта Српског културног друштва „Просвјета” Хрватска странка права одржала протест због деловања Самосталне демократске српске странке и Српског народног вијећа као и писања недељника „Новости” чији је један примерак демонстративно спаљен. Тридесетак људи са транспарентима и неколико хрватских застава, од којих су две забрањене за ношење због грба који почиње белим пољем, као усташка, оптуживало је власт да Србима у Хрватској даје већа права него Хрватима. „Онима који су у рату на четничкој страни ратовали против Хрватске и после се вратили, обнављају се куће, дају станови за стамбено збрињавање, исплаћују пензије и признаје радни стаж”, рекао је шеф странке Дражен Келеминец.

Ј. Церовина

Р. Арсенић