Америка забринута "повратком Русије"

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, фебруара - Овде као да је почела "сезона Русије". Мало зато што влада "сибирски мраз", а више због околности да политичари и коментатори кажу да поново осећају дах поодавно завршеног хладног рата.

Нема дана, последњих недеља, да неко у Вашингтону не изрази забринутост због "новог курса Москве" који изазива "цвокотање у билатералним, па и глобалним односима". Америка је, произлази из таквих наступа и анализа, забринута "повратком Кремља", како се овде сажето представља "уочена тенденција Русије да се поново афирмише као велика сила".

Примедбе на рачун Москве убрзано се појачавају. Неслагања су почела још око америчке инвазије на Ирак, да би се прошириле на приступе Ирану, Блиском истоку, земљама бившег СССР-а, Космету, енергетској политици, проширењу НАТО-а, али су највиши ниво после пада Берлинског зида достигла, чини се, поводом излагања руског председника, прошлог викенда на састанку о међународној безбедности у Минхену.

Разочарани и кооперативни

Владимир Путин је, подсећа се, сасуо низ оптужби на рачун САД. Укратко, за "једностраност, готово неконтролисано коришћење војне силе, излазак изван сопствених граница на сваки начин, подстицај ширењу трке у наоружавању чак средствима за масовно уништавање, пренебрегавање међународног права"… "тако да се више нико не осећа безбедним"… Наведене замерке доживљене су овде као најоштрије, од краја хладног рата, које је Америци упутио лидер неке од моћних земаља. "Изненађени смо и разочарани", одмах је реаговала Бела кућа. "Оптужбе нису тачне", наглашено је у њеном саопштењу али уз напомену да "очекујемо наставак сарадње с Русијом у питањима важним за међународну заједницу, као што су борба против тероризма и сузбијање претњи оружјем за масовно уништавање".

Вођи Русије и САД имају боље личне односе него њихове државе, прокоментарисали су циници. Тезу су поткрепили запажањем да је Бела кућа и у демантију Путинових тврдњи истакла потребу за кооперативношћу, као и да је руски председник у Минхену изјавио и да цени Буша као лидера "с којим се може договорити".

Мимо обострано обзнањене "личне хемије" међу председницима, остали актери овдашње сцене траже заоштравање курса према Путину. Такав став образлажу оценама да је он "нови диктатор, лидер који сасеца изданке младе демократије и уцењује спољне партнере испорукама горива, с чијим растом ценa расту и његова ауторитарност и амбиција за обнову совјетске империје".

Пацке и веза

То је најсажетија верзија дуге листе "пацки" које се одавде упућују шефу Кремља. Уз то иду и критике за "сузбијање слободе штампе, избацивање политичких ривала из бизниса, лиферовања нуклеарне технологије Ирану, сумњиве радње које су довеле до смрти агента и новинарке, притезање бивших совјетских република, вероватноћа да преко косметског питања жели да издејствује припајање делова Грузије и Молдавије…".

Један од коментатора врло блиских мишљењу владајућих конзервативних кругова у Вашингтону, управо је показао "разумевање" за Путина, тако што је рекао да не верује да руски председник покреће нови хладни рат, пошто њега доживљава као "једноставног човека, пуког мафијашког кума, који присваја економске изворе и политичку моћ за себе и своје следбенике махом из КГБ-a. Аутор тог текста у "Вашингтон посту", Чарлс Краутхамер, му при том приписује да настоји да оствари "политику Русије из 19. века… без идеолошких, комунистичких оптерећења из 20. столећа". Па закључује како "Путин не жели да буде наш (амерички) непријатељ", али да је наступом у Минхену назначио да се "од партнера, Русија претвара у ривала САД".

То не значи да се стратешка веза кида. Усред слутњи да оживљава хладни рат и одмах после минхенског дуела, постигнут је шесторни споразум, уз учешће и САД и Русије, за денуклеаризацију Северне Кореје којој су заузврат понуђени економски стимуланси да би се смирила далекоисточна криза која је настала у хадном рату и надживела га.

Вашингтон такође рачуна на допринос Москве у решавању нуклеарног спора са Ираном као и у смиривању хроничног блискоисточног попришта. Уједно се признаје да је Русија, уз Америку, једини актер свих главних међународних иницијатива, међу којима је и процес одређивања будућег статуса Космета, око којег две силе заступају супротна начела.

Једно од ретких овдашњих разумевања за "одметништво" Русије, показао је "Лос Анђелес тајмс". У његовом уводнику је истакнуто да је једино изненађење у изливу Путиновог гнева било "то што му је требало тако много времена да га изрекне", с обзиром на то да се Русија осетила "пониженом и опкољеном" у ширењу НАТО-а на просторе бившег СССР-а.

На тако изложене ставове, ауторским текстом је у истом листу реаговао помоћник државног секретара САД за Европу и Евроазију Данијел Фрид, истичући да је уредништво калифорнијског листа изнело "збуњујући поглед у прилог приступу руског председника Путина који, у ствари, тврди да Русија заслужује да поврати сферу утицаја над слободним земљама централне и источне Европе".

Трећа фаза

Утисак је да Вашингтон пролази кроз трећу фазу односа с Москвом, у последњих шест деценија. Од дуела у време хладног рата, дуета после тога, до садашњих дилема о стварним циљевима Русије, за коју слути да се окоришћује и америчким "заглављивањем" у Ираку.

Многоструки заплети би могли да се сагледају и прозаичније – као промена у режиму саобраћаја, сугерише специјални извештач "Поста" из Москве. Замислите нову Русију као друм по коме је народ навикао да вози левом (политичком) страном а сада му се каже да вози десном, па онда он изабере да тера по средини "што је разумљиво али и опасно", илуструје он тамошњу транзицију.