Преварио нас је мит о љубави

Марија Свеланд (37) биће гошћа делегације писаца Шведске, овогодишње земље почасног госта Сајма књига у Београду, идуће недеље. Заталасала је јавност своје земље књигом „Огорчена кучка“. Писана као дијалог са култним делом феминизма, „Страх од летења“ Ерике Јонг, књига наше саговорнице (чије је одговоре, добијене електронском поштом, превео Љубиша Рајић)јесте унутрашњимонолог Саре, младе, самосвесне мајке и новинарке, након што јој „пукне филм“, због дискриминације коју као жена трпи у браку и на сваком кораку, те напушта, накратко, мужа и синчића. Током недељу дана „ескапистичког“боравка на Тенерифи, она рекапитулира, прецизношћу луцидне феминисткиње, све видове неравноправности којима су она сама, њена мајка и све претходне генерације биле изложене.

„Развила се прилично велика расправа о књизи“, каже Свеландова, „пре свега зато што је Шведска одгајила мит о самој себи као земљи са највише равноправности на свету, у којој је мој нараштај жена слушао како имамо потпуно исте могућности као мушкарци. На папиру и у теорији то и изгледа веома добро, али у стварности и даље постоји јаз између финог законодавства и како се оно примењује (радије речено, не примењује).“

Жене у Шведској, подсећа, зарађују 80 одсто „мушких“ плата, 80 одсто жена узима родитељско одсуство, боловање или скраћено радно време, ради неге детета, жене обављају највећи део неплаћеног кућног рада... Многи су је критиковали јер су сматрали да претерује у наглашавању социјалне неправде према женама, да закера („Порицати неправде јесте вешта тактика владања“), а добила је стотинуелектронских писама од читатељки „Огорчене кучке“, које су јој захваљивале што је изразилауправо оно о чему толико дуго размишљају.

Да ли су, онда, мит о љубави и мит о Шведској, земљи равноправности,превара?

Да, верујем да су нас преварили и мит о љубави и мит о Шведској, земљи равноправности. Мит о љубави нас је научио да љубав изгледа и мирише као у неком холивудском филму, у коме никада не постоје никакви проблеми равноправности. Она врста мита о љубави који каже да ће се, чим се заљубиш, све решити само од себе, да нема потребе да се расправљаш, бориш или дереш, само да наставиш да будеш заљубљена и ведра. Али у стварности знамо да смо преварене у истом маху у коме помислимо „Ах, нема везе, то ће се већ некако решити“. То се никада не решава само од себе. Посебно не у равноправној љубави, јер мало је подручја која су тако омеђена самообманама као љубав, у име љубави ми радо преобликујемо истину како не би била толико болна.

Упркос ироничној паралели са „Страхом од летења”,Сара није Исадора са својим необузданим сексуалним фантазијама.Склонија је целибату и депресији. Да ли је сексуално ослобађање и даље део ослобађања рода? 

Не знам, све је некако више као слика тога колико су се ствари промениле од седамдесетих година до данас. Док Исадора сања о необузданом туцању, дотле Сара чезне за само једном ноћи непрекинутог сна. То је постала слика онога што се догодило са женским покретом и мојом генерацијом, наиме, да ми спавамо. Све је некако стало и прилично је досадно и равнодушно.

Да ли се положај жене побољшаоод времена генерације ваше мајке?

Да, апсолутно. На пример, данас имамо у Шведској фантастично развијену бригу о деци која омогућава женама да раде и тиме стекну економску независност, која је темељ равноправности између мушкараца и жена. Имамо и прво на слободан побачај, а можемо подједнако да поделимо и родитељско одсуство ако желимо (премда их је мало који то чине у пракси). Јесте, заиста се много променило од времена наших мајки, али то не значи да смо ми завршиле посао. Још увек има гомила ствари којима треба да се позабавимо.

Зашто мушкарци обично поричу постојање неравноправности међу половима?

Зато што је лагодно и умешно порицати неправде, на тај начин присиљаваш онога ко формулише проблем да премота траку и опет почне из почетка.

Верујте ли у „научне теорије” по којима, на пример, мушкарци педесет пута чешће убијају друге мушкарце, него што жене убијају друге жене и слично, чему оне служе?

Не знам, никада нисам била присталица такозваних биолошких доказа. Сматрам да смо ми пре свега бића културе, а тек затим биолошка бића, и увек сам скептична када неко извуче на светло биолошка истраживања и представи их као чињенице…

„Иза сваког успешног мушкарца стоји жена уморних ногу и с мигреном, а иза сваке успешне жене стоји развод”, цитирамо Сару. 

Зашто је многим женама жртвама тешко да се одлуче на развод?

Живимо у култури која слави брак као крајњу срећу и у којој смо научили да је брак = срећа, а развод = несрећа. То је на нас снажно утицало и изгледа да се већина нас до апсурда бори да наши односи функционишу и онда када би нам можда било много боље да се знатно раније разведемо. Није тако лако прекинути такве јаке норме које постоје интернализоване у нама.

Како тумачите реченицу Џојс Керол Оутс: „Истина је чежња, а чим наступи љубав, истина нестаје?”

Већина нас се бави самообманама када је реч о љубави, јер сагледати истину понекад сувише заболи.

Јесте ли срели мушког феминисту?

Да, јесам срела и волела многе мушке феминисте. Мој бивши муж је био феминиста и већина мојих пријатеља и момака су феминисти. Мој мали брат, који је само седам година млађи од мене, такође је феминиста и код свих његових пријатеља феминизам је саморазумљива анализа односа моћи под коју ће увек ставити свој потпис. Бити феминиста значи бити свестан и активно се борити против неправди између мушкараца и жена. За мене би било незамисливо да, на пример, волим једног мушкарца који не сматра да се то подразумева само по себи.

Истовремено, сматрам да је тужно што су углавном жене оне које у јавним расправама и формулишу проблем и указују на недостатке, а да смо истовремено ми оне од којих се очекује да понуде решења. Желим да се још више мушкараца нађе поред нас, у нашим редовима, да бисмо могле и да остваримо ону промену која је нужна.

--------------------------------------------------------------

Мајчинство као присутност, очинство као одсутност

Ваша јунакиња све време каталогизира примере неправде према женама, у породици и друштву. Која врста неравноправности вас највише узнемирава?

Сем насиља, које доживљавам као једно од најозбиљнијих женских питања данас, јер оно постоји у свакој земљи на свету, у свакој култури, а насиље екстремно утиче на све девојке и жене и многе од нас убија свакога дана диљем света, сматрам да је родитељство издан једне од најснажнијих неравноправности са којима се морамо рвати. Жене и мушкарци постају мајке и очеви под потпуно различитим условима и са потпуно различитим очекивањима. Док је мајчинство по дефиницији постало исто што и присутност, очинство је исто што и одсутност. Мушкарци могу да долазе и одлазе као пријатни гости сопствене породице док жене морају да предају део самих себе у трену у коме постану мајке. Знатан део оне неравноправности коју видимо у другим областима потиче из те неравноправности. Верујем да је равноправно родитељство нешто што би требало да произведе низ других позитивних учинака када је реч о равноправности између полова. Као кругови у води.