Папа, Хитлер и добошар

Специјално за Политику

Милано– Полемична атмосфера, која је претходила отварањуизложбеконтроверзног италијанског уметника Мауриција Кателана (Падова, 1950),није се већ неколико година осетила у Милану. Најављена као обимна ретроспектива, на крају се свела на само четири рада.

Није први пут да овајсамоуки уметник, који своје вајарство комбинује са перформансом, често укључујући гротескне хепенинге и провокације, а чија се дела одлично котирају на светском тржишту уметнина (рекордна цена за Кателанов радпостигнута на аукцији је осаммилиона долара), усталаса духове у Милану. Његова скандалозна инсталација – три дечака(лутке) обешена на дрвету – постављена на централном миланском тргу 2004 – ужаснула је грађане и уклоњена је само након једног дана.

Кателанова намера да, у циљу лансирања изложбе, облепи градрекламним манифестима са сликама Хитлера на коленима (по узору на рад Хим из 2001– Хитлерова лутка у форми детета),који се моли и тражи опрост, дочекана је великим отпоромјеврејске заједнице, осујећена је.Следећи проблем се појавио када је уметникизразио жељу дасвоје најновије дело – огромну скулптуру (високу 11 метара и тешку шесттона), израђену од мермера из Караре, која приказује руку са уздигнутим средњим прстом, док су остали прсти одсечени –изложи испред седишта Италијанске берзе. Након бучних реакција, у којима је Кателанова бела скулптура L.O.V.E. проглашавана увредомза град (једна од примедби је била дасе градска управа не може потчинити Кателановим провокацијама;ауторизација дела које „упире прст” у Берзу није прихватљива), општинске властису ипак дозволиле да се иста поставииспред палате Мецанотекоја је од 1932.седиште берзанских послова. Иако јепрвобитно било предвиђено да се ова иронична провокација универзалне порукеуклони са тргавећ након десет дана, накнадно је одлучено да тамо остане до24.октобра, докраја Кателанове ретроспективе „Против идеологија”,која се одржавау Краљевској палати.

Кателан је у сали Каријатида (где 40 каријатида подупиру галерију)изложио своја дискутабилна дела: „Девети сат” (1999) где се папа Јован Павле Други, погођен метеоритом, покушава да ухвати за крст; „Дечака добошара”(2003) и „Распету жену” (2007).

Кустос изложбе Франческо Бонамије ова три рада дефинисао као „јеванђеље по Маурицију”. Он сматра да овај триптих симболизује сакралност и истовремено десакрализацију савремене породице: отац (папа Јован Павле Други), притиснут метеоритом, покушава да се подигне, док се мајка жртвује за сина, распета је, али је окренута леђима, због стида у односу на сина, који се, уместо да спасава свет,мири са судбиноми, шћућурен на корниши између оронулих каријатида,свира (удара у бубањ). У преобилном и досадном звуку инструмента„налази се сва невиност детињства и потреба за бескрајним понављањем сваког геста зато што дечак још увек не наслућује идеју времена које пролазии смрти”, објаснио је Бонами. Кателан се игра са симболима и гестовима наше заједничке имагинације да би створио нове заплете и нова значења.Резултат је несумњиво провокативан, али ефикасан.

Уочи изложбе у Милану, Кателан јеоткриодуго чуванутајну. У интервјуу за „Коријере дела сера” обелоданио је да савршени триптих у Краљевској палати представља његову породицу.

„Овде се ради о једној поремећеној породици, као што је била моја: отацје у улози папе, мајка замењује сина на крсту, а син успева да општи само ударајући у добош”, признао јеуметник.

„Статуа папе Војтиле рађена је 1999.као стојећа, али тај рад ме није задовољио. Чак сам мислио да га уништим. На крају ми је дошла идеја са метеоритом и то је било као илуминација: схватио сам да сам срушио фигуру мог оца”, каже и наставља: „Са седамнаест година покушао сам да га задавим; тада сам напустио кућу. Током дана радио сам осам сати, а увече сам ишао у школу– без забаве. Међутим, ја сам имао потребу за тишином око мене: кућа је била мала, а нас је било много.”

Кателан потврђује да је дечак добошар несумњиво он. „Био сам неспособан да изразим моје потребе, имао сам емотивну блокаду.Ја нисам поседовао добош, али сам користио тишину. Мој дечакна изложби није на истом нивоу са осталим фигурама, његова фигура је висећа, ван директног погледа гледаоца, оно што сам увек користио у животу”.

Уметник објашњава дараспета жена симболизује његову мајку: „У уметности жена је Богородица и представља лепоту, док у мојој породици жена је патња.”На крају додаје да наслов „Девети час” алудира на онај када је Исус, на крсту, упитао Оца зашто га је напустио, али дасе његов падајући папа ипак чврсто држи за распеће. „Извесне ствари имају потребу за временом да би биле схваћене”, каже уметник.

Следеће године у плану је велика Кателанова ретроспектива у њујоршком Гугенхајму.