Papa, Hitler i dobošar

Specijalno za Politiku

Milano– Polemična atmosfera, koja je prethodila otvaranjuizložbekontroverznog italijanskog umetnika Mauricija Katelana (Padova, 1950),nije se već nekoliko godina osetila u Milanu. Najavljena kao obimna retrospektiva, na kraju se svela na samo četiri rada.

Nije prvi put da ovajsamouki umetnik, koji svoje vajarstvo kombinuje sa performansom, često uključujući groteskne hepeninge i provokacije, a čija se dela odlično kotiraju na svetskom tržištu umetnina (rekordna cena za Katelanov radpostignuta na aukciji je osammiliona dolara), ustalasa duhove u Milanu. Njegova skandalozna instalacija – tri dečaka(lutke) obešena na drvetu – postavljena na centralnom milanskom trgu 2004 – užasnula je građane i uklonjena je samo nakon jednog dana.

Katelanova namera da, u cilju lansiranja izložbe, oblepi gradreklamnim manifestima sa slikama Hitlera na kolenima (po uzoru na rad Him iz 2001– Hitlerova lutka u formi deteta),koji se moli i traži oprost, dočekana je velikim otporomjevrejske zajednice, osujećena je.Sledeći problem se pojavio kada je umetnikizrazio želju dasvoje najnovije delo – ogromnu skulpturu (visoku 11 metara i tešku šesttona), izrađenu od mermera iz Karare, koja prikazuje ruku sa uzdignutim srednjim prstom, dok su ostali prsti odsečeni –izloži ispred sedišta Italijanske berze. Nakon bučnih reakcija, u kojima je Katelanova bela skulptura L.O.V.E. proglašavana uvredomza grad (jedna od primedbi je bila dase gradska uprava ne može potčiniti Katelanovim provokacijama;autorizacija dela koje „upire prst” u Berzu nije prihvatljiva), opštinske vlastisu ipak dozvolile da se ista postaviispred palate Mecanotekoja je od 1932.sedište berzanskih poslova. Iako jeprvobitno bilo predviđeno da se ova ironična provokacija univerzalne porukeukloni sa trgaveć nakon deset dana, naknadno je odlučeno da tamo ostane do24.oktobra, dokraja Katelanove retrospektive „Protiv ideologija”,koja se održavau Kraljevskoj palati.

Katelan je u sali Karijatida (gde 40 karijatida podupiru galeriju)izložio svoja diskutabilna dela: „Deveti sat” (1999) gde se papa Jovan Pavle Drugi, pogođen meteoritom, pokušava da uhvati za krst; „Dečaka dobošara”(2003) i „Raspetu ženu” (2007).

Kustos izložbe Frančesko Bonamije ova tri rada definisao kao „jevanđelje po Mauriciju”. On smatra da ovaj triptih simbolizuje sakralnost i istovremeno desakralizaciju savremene porodice: otac (papa Jovan Pavle Drugi), pritisnut meteoritom, pokušava da se podigne, dok se majka žrtvuje za sina, raspeta je, ali je okrenuta leđima, zbog stida u odnosu na sina, koji se, umesto da spasava svet,miri sa sudbinomi, šćućuren na korniši između oronulih karijatida,svira (udara u bubanj). U preobilnom i dosadnom zvuku instrumenta„nalazi se sva nevinost detinjstva i potreba za beskrajnim ponavljanjem svakog gesta zato što dečak još uvek ne naslućuje ideju vremena koje prolazii smrti”, objasnio je Bonami. Katelan se igra sa simbolima i gestovima naše zajedničke imaginacije da bi stvorio nove zaplete i nova značenja.Rezultat je nesumnjivo provokativan, ali efikasan.

Uoči izložbe u Milanu, Katelan jeotkriodugo čuvanutajnu. U intervjuu za „Korijere dela sera” obelodanio je da savršeni triptih u Kraljevskoj palati predstavlja njegovu porodicu.

„Ovde se radi o jednoj poremećenoj porodici, kao što je bila moja: otacje u ulozi pape, majka zamenjuje sina na krstu, a sin uspeva da opšti samo udarajući u doboš”, priznao jeumetnik.

„Statua pape Vojtile rađena je 1999.kao stojeća, ali taj rad me nije zadovoljio. Čak sam mislio da ga uništim. Na kraju mi je došla ideja sa meteoritom i to je bilo kao iluminacija: shvatio sam da sam srušio figuru mog oca”, kaže i nastavlja: „Sa sedamnaest godina pokušao sam da ga zadavim; tada sam napustio kuću. Tokom dana radio sam osam sati, a uveče sam išao u školu– bez zabave. Međutim, ja sam imao potrebu za tišinom oko mene: kuća je bila mala, a nas je bilo mnogo.”

Katelan potvrđuje da je dečak dobošar nesumnjivo on. „Bio sam nesposoban da izrazim moje potrebe, imao sam emotivnu blokadu.Ja nisam posedovao doboš, ali sam koristio tišinu. Moj dečakna izložbi nije na istom nivou sa ostalim figurama, njegova figura je viseća, van direktnog pogleda gledaoca, ono što sam uvek koristio u životu”.

Umetnik objašnjava daraspeta žena simbolizuje njegovu majku: „U umetnosti žena je Bogorodica i predstavlja lepotu, dok u mojoj porodici žena je patnja.”Na kraju dodaje da naslov „Deveti čas” aludira na onaj kada je Isus, na krstu, upitao Oca zašto ga je napustio, ali dase njegov padajući papa ipak čvrsto drži za raspeće. „Izvesne stvari imaju potrebu za vremenom da bi bile shvaćene”, kaže umetnik.

Sledeće godine u planu je velika Katelanova retrospektiva u njujorškom Gugenhajmu.