Фудбал налази посао

Корито Зденачке реке, која протиче кроз Велике Зденце, однедавно је чисто и сређено. И локално гробље је лепше и мање запуштено. Уништена су и жаришта амброзије, уређене саобраћајнице и јавне површине испред старачких и самачких домаћинстава, али и оних у којима су укућани болесни па то сами не могу да ураде. За ангажоване на тим пословима општина је исплатила 38 хиљада куна, док ће преосталих 37 хиљада пристићи од Завода за запошљавање.
Ко се не сећа: "зденка" сир у оној Југославији био је позната марка и бренд. Произвођен је у тој живописној варошици у питомој Славонији. Пре неколико деценија то место је привлачило раднике, а данас их има вишак.

Крајем прошле године на палати Пејачевић у Вировитици започели су јавни радови на којима се запослило двадесетак радника а које финансира Хрватски завод за запошљавање. Радници су обијали унутрашњи и спољни слој на објекту и чистили околину дворца.

Овакав начин запошљавања у Хрватској није нов. У оквиру мера активне политике запошљавања Хрватски завод за запошљавање је још у пролеће 1999. године први пут применио нови програм – јавних радова. Реч је о друштвено корисном раду, који најчешће иницира локална заједница, а који, пре свега, мора бити непрофитан и неконкурентан постојећој економији на том подручју.

С друге стране, овакво упошљавање намењено је лицима која тренутно немају других могућности да дођу до зараде, која дуго траже посао, која не могу да се укључе у друге програме тржишта рада, а не могу, на пример, да рачунају на превремену пензију. Поред старијих радника, то су и млађи људи које нису наставили школовање после основне школе или су "испали" током средњег образовања и немају никакво занимање, као и особе које немају знања и вештина потребних за прво или поновно запошљавање. Дакле, овај облик запошљавања је намењен особама које су на тржишту рада најугроженије. Оне могу да зараде месечно 1.000 куна (135 евра), или нешто мало више, зависно од школске спреме.

Иницијатори и извођачи јавног рада могу бити јединице локалне самоуправе и институције у њиховом власништву, невладине организације и сличне институције, и други послодавци ако понуде квалитетан програм.

Просечна стопа незапослености у Хрватској је 18,5 одсто. Жупаније са већом незапосленошћу од републичког просека у програм јавних радова могу да укључе највише 100 особа, док оне са стопом незапослености испод просека РХ, програмом јавних радова могу да упосле највише 20 особа.

У Хрватској се, иначе, незапосленост сматра највећим проблемом домаће економије. До краја године на јавним радовима посао би могло да добије око три хиљаде људи, док је за идућу планирано да се тај број повећа чак на 30 хиљада. Инвестиције које је влада најавила за крај ове године могле би да премаше замах градитељства од пре неколико година. Реч је о градњи капиталних објеката, најпре канала Дунав–Сава и железничке пруге Ботово–Загреб–Ријека, који би упослили око 15.000 особа.

Највише људи кроз програм јавних радова било би запослено на комуналним пословима, као што је уређење паркова и шеталишта, затим на изградња путева, мостова, али посла би могло бити и у музејима, позориштима, на сређивању архивске грађе, уређењу околине и слично. Зараде би се исплаћивале преко Националне службе за запошљавање.

Представник Владе Хрватске је изјавио да би број упослених на овај начин могао и више пута да се увећа у случају да Хрватска, с Мађарском, добије организацију Европског фудбалског првенства 2012. године. Како је најавио премијер Иво Санадер, на реконструкцији постојећих хрватских стадиона и градњи нових могло би да се запослити и више од 40.000 људи.

Будући да су најављена улагања у инфраструктуру вредна 12,5 милијарди куна, по опсегу радова и цени чак би надмашили градњу аутопутева. Канал Дунав–Сава у источној Славонији тежак је четири и по милијарде куна, а железничка пруга која ће преко Загреба повезати Ботово и Ријеку, вредна је осам милијарди куна.

Пруга би требало да буде довршена најкасније до 2011, док се завршетак градње канала предвиђа за 2013. годину. Осим знатне привредне добити, запошљавања грађевинске оперативе и с њом повезаних индустријских грана, најважнији аспект је свакако отварање нових радних места, поготово у Славонији. Велики део свих тих послова ће се обавити путем јавних радова.