Неки воле подземље

Од нашег специјалног извештача
ХАИФА, септембра – "Знате, сви који су остали у граду били су у служби цивилне заштите. Наравно, децу свих узраста сместили смо у подземна склоништа која су вероватно и најбоља у свету. Под земљом смо им за та 34 дана бомбардовања од стране Хезболаха омогућили комплетан живот, школе, дворане за спортове, кухиње, спаваонице, дечје вртиће, све то било им је бесплатно. Напољу су падале ракете, али деца су нам била на сигурном. И они који су напустили град, и отишли на југ земље, на новим локацијама су прихваћени и све им је било бесплатно", објашњавао ми је ових дана у свом кабинету заменик градоначелника Хаифе господин Зви Дехри.

"Но, сада, када је бомбардовање прошло, имамо нови проблем. Група грађана Хаифе, која је та 34 дана рата била у подземним склоништима неће да изађе напоље. То су, иначе, наши грађани пореклом из Русије, у Хаифи их има много и они ми кажу да им је јефтиније да остану да живе у подземљу него да се врате горе на површину. Шта да радимо, станови у Хаифи и комуналије, све је то доста скупо, а у у подземљу све је бесплатно. На знам шта да радим, видећемо како да их приволимо да, ипак, за стално изађу напоље", озбиљно ми се пожалио господин Дехри. Једва сам се уздржао да не праснем у смех, не би било пристојно.

Напољу, Хаифа је блистала под сунцем, плаже препуне, на улицама живост медитеранског града. Оштећења од ракета Хезболаха и нису тако видљива, иако ми господин Дехри каже да је штета само у Хаифи око 30 милиона долара. Хезболах је настојао да пре свега погоди индустријску зону града где су хемијска постројења. Неколико ракета пало је у непосредној близини чувене болнице Рамбам која је збрињавала све рањенике са севера државе.

"Рамбам је живео и радио и под ракетном ватром", каже ми директор одељења за односе са јавношћу господин Давид Ратнер. На одељењу за интензивну негу опоравља се и наредник Борис Новицки, пореклом из Русије. Погођен је рафалом из "калашњикова" за време борби на израелско-либанској граници. У кревету уз његов лежи његов деда, када је чуо да му је унук рањен добио је инфаркт.

"Сместили смо деду уз унука, мислимо да је то најбоље за опоравак обојице", објаснио ми је Давид Ратнер.

Са хотела "Дан панорама" пружа се најбољи поглед на обалски део Хаифе. Лука је у првом плану, војни и трговачки део луке. Уз један лукобран усидрена је ракетна корвета "Ханит" класе "сар-5". И она се на неки начин опоравља. Још 14. јула Хезболах је на њу лансирао две противбродске ракете. Прва је погодила ракетну корвету неких 16 км удаљену од либанске обале убивши четири члана посаде, док је други пројектил потопио камбоџански трговачки брод удаљен 60 км од обале. Посада тог брода је спасена.

Корвета "Ханит" била је на задатку поморске блокаде Либана, а погођена је иранском крстарећом противбродском ракетом типа "нур", иначе иранском верзијом кинеске ракете Ц-802 "каскад". То је радарски вођена ракета и за њено лансирање потребна је радарска станица за навођење. По свему судећи, Хезболах је радарске информације добијао од радарске станице либанске ратне морнарице која се налази јужно од Бејрута. Бродски сензори и системи за аутоматску самоодбрану корвете "Ханит" нису били укључени у тренутку када је Хезболах испалио пројектиле. Шеф поморских операција израелске ратне морнарице контраадмирал Ноам Фаиг најавио је истрагу у вези с тим случајем.

У Хаифи – и људи и бродови видају ране од недавног рата...