Хитна смена директора Хитне помоћи

Др Борко Јосифовски, директор Градског завода за хитну медицинску помоћ, разрешен је јуче са те дужности због непримереног поступања у ситуацији нарушених међуљудских односа имајући у виду значај и важност доброг функционисања ове виталне установе, саопштило је Министарство здравља. За вршиоца дужности у овој установи постављен је др Бранислав Лазић, хирург Ургентног центра Клиничког центра Србије. У Министарству здравља кажу да је у служби хитне медицинске помоћи у протеклом периоду остварен значајан напредак у обављању одговорног посла и побољшања услова за лечење и рад, за шта заслуге у великој мери припадају др Јосифовском.

– Здравствена инспекција је обавила инспекцијски надзор у Градском заводу за хитну медицинску помоћ и документацију доставила надлежном тужилаштву. И даље ћемо предузимати и спроводити мере са циљем да се обезбеди сигурна и ефикасна хитна медицинска помоћ у коју грађани имају поверења – саопштили су из Министарства здравља.

Раскинута сарадња

Оптужбе које је др Јосифовски пре три дана изнео на рачун неколицине радника због сарадње са приватним погребним предузећима отвориле су и нека друга питања: Због чега је лекарима забрањена сарадња са приватницима, као и зашто је баш ЈП "Погребне услуге" одређено за сараднике Хитне помоћи?

Пре неколико година Градски завод за хитну медицинску помоћ је имао потписан уговор са одређеном приватном агенцијом која је обавештавана када неко премине, али је Јосифовски, склопио уговор са "Погребним услугама" које, по одлуци Скупштине града, једине имају право да буде позиване у оваквим ситуацијама. Међутим, по одлуци Данице Михаиловић, начелнице здравствене инспекције, од августа је ова сарадња раскинута, али се и даље ради по старим правилима.

Небојша Перуничић, директор ЈП "Погребних услуга", каже за "Политику" да је ова установа уплаћивала Хитној помоћи месечно по 150.000 динара у овој и протеклој години да би се побољшао рад ове куће.

– Ми смо само хтели да изађемо у сусрет грађанима. У члану 17 градске одлуке о гробљима и сахрањивању пише да послове сахрањивања може да обавља предузеће од јавног значаја, а постоји могућност да Скупштина града овај посао повери на пет година и неком приватном предузећу. Будући да се то није десило, приватне агенције би требало да буду кажњене за то што превозе и сахрањују покојника. Имао сам састанак у Скупштини града где смо разговарали о усвајању системских решења у овој области. Направиће се радна група, а већ половином следеће године можемо да очекујемо новине и расписивање конкурса и за приватнике – нагласио је Перуничић и додао да није упознат да постоји званична одлука здравствене инспекције о раскиду уговора са Хитном помоћи, већ да је реч о усменом упозорењу.

Неким Београђанима се догодило да им усред вечере на врата зазвони човек из неког погребног предузећа нудећи им најповољнији погреб за тек преминулог рођака. Бојан Љепојевић, пензионер, каже да је био у шоку када му се то догодило, а да од њихових наговарања да пристане на њихове услове, није могао да дође до речи како би им објаснио да му нико од најближих није умро и да је реч о грешци.

Како растурити шему

Медицинари се по систему "сви за једног, један за све" тешко одлучују да оптуже колеге које имају "договор" с погребницима, јер објашњавају да је тешко растурити шему која година одлично функционише. Незванично сазнајемо да је тарифа дојаве адресе покојника између 50 и 100 евра, а да су у све то укључени и запослени у телефонској служби 988 која је понекад заинтересованим грађанима уместо броја ЈП "Погребне услуге" давала телефон приватника.

– Проблем је што људима није јасна процедура сахрањивања, па кад се нађу у немилој ситуацији зову Хитну помоћ, службу 988 или чак полицију. Констатација смрти лекара Хитне помоћи није неопходна, јер постоји мртвозорничка служба која је за то задужена, а чији лекар мора да изађе на терен и изда потврду без које покојник не може да буде сахрањен. Тако не може да дође до махинација – каже др Невенка Димитријевић, из Синдиката лекара и фармацеута.

Радници у Хитној помоћи, са којима смо јуче разговарали, кажу да једва чекају да се ситуација слегне и да више не буду на "позорници" збивања.

– Грађане молимо да без бојазни позивају број 94, јер наше екипе раде у служби спасавања живота грађана. Увек има оних који кваре углед онима који се труде да што боље раде. Али, ми морамо да покушамо да наставимо да идемо напред и не дозволимо да људи изгубе поверење у нас – истакла је др Радмила Шехић, угледни лекар ове службе.

Данијела Давидов

--------------------------------------------------------------------------

Изјаве доктора на провери

Окружно јавно тужилаштво у Београду реаговало је по службеној дужности на изјаве др Борка Јосифовског, директора Београдског завода за хитну медицинску помоћ, који је, пре три дана, јавно оптужио групу лекара из ове установе да појединим пацијентима нису урадили реанимацију и тако их пустили да умру. Према речима Милована Божовића, окружног јавног тужиоца, тужилаштво је "формирало предмет и груписало информације којима располаже".

– Тужилаштво је одлучило да реагује после тврдњи др Јосифовског које су пренели медији. За сада су наводи штампе једине информације којима тужилаштво располаже. На основу њих је тужилаштво покренуло преткривични поступак, односно од надлежних институција затражило додатна потребна обавештења. Пошто прикупи неопходне информације, тужилаштво ће да одлучи хоће ли и против кога покретати кривични поступак. Тада ће бити познато и за које кривично дело би учиниоци, евентуално, могли да буду гоњени – објаснио је за "Политику" тужилац Божовић.

Према његовим речима, у случају да се покрене кривичних поступак, окривљени би могли да одговарају за кривично дело неуказивања лекарске помоћи, несавесно пружање лекарске помоћи или за злоупотребу службеног положаја. У случају да се утврди да је код лекара постојала намера да пацијент умре, окривљени би могли да одговарају чак и за убиство. Сходно квалификацији дела, особама за које се утврди да су криве могле би да буду изречене строге затворске казне.

– Тужилаштво неће оклевати да, уколико утврди да постоје елементи за то, кривично гони све који имају било какве везе са смрћу пацијената – додао је Божовић.

Поред покретања кривичног поступка против прозваних лекара, јавност спекулише и могућношћу да се на удару закона нађе и директор Београдског завода за хитну медицинску помоћ који је јавно, практично, оптужио своје колеге да су с умишљајем пустили пацијенте да умру.

Ана Милошевић, судија и портпарол Првог општинског суда у Београду, наводи да "свако лице има обавезу пријављивања кривичног дела које се гони по службеној дужности". За његово или непријављивање починиоца кривичног дела, објашњава судија Милошевић, такође може кривично да се одговара.

– Питање је шта је др Јосифовског навело да оптужбе на рачун својих колега изнесе јавно, а да о спорним догађајима претходно није обавестио надлежне органе. У принципу, свако може да сазове конференцију за новинаре и изнесе тврдње које би касније могле да буду предмет рада тужилаштва. Не бих желела да коментаришем било чије мотиве за овакве поступке. У сваком случају, потребно је најпре институционализовати овакве ствари, односно о свему обавестити надлежне органе – полицију, тужилаштво и суд – објашњава судија Милошевић.

Уколико се по окончању поступка које је покренуло надлежно, у овом случају окружно јавно тужилаштво, утврди да у опхођењу лекара према пацијентима нема елемената кривичног дела, прозвани здравствени радници могли би против др Јосифовског да поднесу тужбе због кривичног дела клевете.

– Група лекара које је директор Хитне помоћи оптужио да нису урадили реанимацију пацијентима и тиме их практично пустили да умру може надлежном општинском суду да поднесу тужбу за клевету против др Јосифовског тек када се утврди да његове јавно изнете оптужбе нису истините. После спроведеног поступка који би у том случају био покренут, др Јосифовски би, уколико се утврди његова кривица, могао да буде новчано кажњен – објаснила је Ана Милошевић, судија и портпарол Првог општинског суда у Београду.

М. Дерикоњић