Историја хисторија, повјест

У борби за гледаоце одмеравају се свакодневно, и с резултатима излазе у јавност, главни играчи на домаћој медијској сцени – телевизије које располажу такозваним националним фреквенцијама. Подаци на рејтинг листама односе се на РТС, Пинк, Б92, Прву, Авалу, Хепи... и још два-три емитера ужег домета. Али није то ни све ни једино што се у Србији гледа.

Шта се заправо крије иза назнаке „остало” на крају оваквих табела?

Било би занимљиво сазнати, на пример, који је светски специјализовани канал најпривлачнији, колика је, рецимо, популарност програма које нуде Хистори, Дискавери, Анимал планет, како се у публици држи МТВ а како Арте, има ли више поклоникаCNN или BBC вести и извештаја.

Посебно би вредело проверити да ли је тачно да се у Србији радо прати ХРТ, има ли интересовања за одабир из БХ понуде који врше овдашњи кабловски провајдери, постоји ли још заинтересованост за ТВ програм који долази из Црне Горе као последње „раздружене” јединице некадашње југословенске федерације?

Кад је о овом последњем реч, протекле седмице ТВ ЦГ редовно је извештавала о XВ међународном телевизијском фестивалу у Бару. „Хронике” су пружале увид како у његов такмичарски део, са документарним и играним програмима из више од педесет земаља, тако и у пратеће догађаје, дебате, мајсторске радионице, ревије студентских филмова...

Показало се да се спонтано обнављају покидане везе на простору некадашње Југославије. Сарадњу прижељкују аутори, продуценти, уметничке академије. Јавља се иницијатива за успостављање балканског ТВ маркета. Помиње повољност заједничке куповине права на емитовање. Наговештавају се могућности за копродукције. Изражава се спремност и за „натуралну размену”.

Звучи разумно, делује логично. Телевизије су, кад је реч о „нормализацији односа”, у видном заостатку у поређењу с неким другим јавним делатностима – позориштем и филмом, спортом, музиком, естрадом.Али притиснуте су тежим наслеђем од горе поменутих – више су, на свим сукобљеним странама, подлегле политичкој инструментализацији. Сад кад је на снази политика добросуседства и кад с политичког врха стижу примери добре воље за помирење, и телевизијама се отварају врата за слободније међусобно приближавање, професионалну и пословну сарадњу.

И тој трауматичној прошлости могли би се тада вратити кроз неке заједничке пројекте, истраживачким документаризмом и на разне друге медију примерене начине, жанрове и форме. Засад се то догађа само на „гурку” из Брисела или„погонско гориво” из ЕУ фондова.

Један такав документарац управо је виђен на фестивалу у Бару. Списатељски хрватско-српски тандем Јерговић–Видојковић у старом црвеном „југу” отиснуо се у својеврсну авантуру од Триглава до Ђевђелије, са успутним станицама Блајбург, Загреб, Јасеновац, Брчко, Вуковар, Београд, Скопље...Било је то Путовање кроз историју, хисторију и повјест.

Следећа тура баш би могла да иде на домаћи рачун.