Имамо са чим, немамо са ким

„Знаш оне рубрике у којима се, у различитим формуларима и обрасцима, попуњава у ком сте статусу: да ли сте (не)запослени, (не)удати и сл.?

Па ја никад не знам шта да напишем: да сам незапослена, да сам водич или да наведем да сам истовремено и студент на докторским студијама.” Тако ми шестог октобарског јутра, препричавајући догађаје са једне екскурзије, почиње причу једна моја другарица која ради као туристички водич, јер други посао, са две дипломе у руци у овој земљи, не може да нађе.

Прича о запошљавању се данас најчешће своди на критику лошег образовног система, који ствара непродуктивне кадрове. Ако имате завршену само средњу школу или гимназију и желите да се запослите у Београду (ништа није боља ситуација ни уградовима у унутрашњости), посредством Националне службе за запошљавање у перспективи вас очекује дуго чекање посла. С друге стране, ни степен више у образовању данас не осигурава радно место. Студентима је највећи проблем чињеница да после завршених основних студија не само да не поседују готово никаква практична знања већ немају ни идеју за који би посао могли да конкуришу сходно свомобразовном профилу. Број незапослених младих људи не може ни тачно да се утврди, јер велики број њих ради ,,на црно”. Дакле, сваки пут кад покушамо да се бавимо разлозима незапослености младих, враћамо се пропустима нашег система образовања, што даље имплицира да се мора учинити нешто увези сапитањемсуфицитарних занимања, јер данас млади у Србији приликом уписивања факултета немају никакве смернице да ли ће професије које су изабрали и у будућности бити тражене. Ако на све ово додамо и проблем светске економске кризе, поставља се питање да ли је бег у иностранство сада паметна одлука.

Дакле, ако имате са чим, а немате са ким, постали сте члан клуба незапослених. Другим речима, ви сте ,,лице од 15 до 65 година живота, способно и одмах спремно да ради, које није засновало радни однос или на други начин остварило право на рад, а које се води на евиденцији незапослених и активно тражи запослење”. А кад стевећ на бироу, знате ли која су ваша права? Имате право на обавештавање о могућностима и условима за запошљавање као и на посредовање у запошљавању, затим право на професионалну оријентацију и саветовање о избору занимања као и додатно образовање и обуку у складу са законом.Имате право,такође,на здравствено осигурање као и на повластицу за јавни градски превоз. Поједини имају и право на новчану накнаду, а услови и висина су утврђени законом и општим актом Националне службе за запошљавање.

Ако имате преко четрдесет година и психички се спремате да овог јутра идете на редовно јављање на биро, ви сте онда један од оних ,,транзиционих” незапослених. У процесу мењања црвене петокраке жутом и доношења нових назива за старе појмове (нпр. ,,веза” данас читај ,,препорука”, ,,партијска припадност” сад је ,,стручност”), на вас је ретко ко мислио. Ако сте притом и жена, онда сте дефинитивно највећа жртва транзиције, јер је незапосленост жена у Србији 1,5 пута већа него незапосленост мушкараца. Ипак „срећни сте добитник” ако сте незапослена породиља: имате право на једнократну новчану помоћ у износу од 50.000 динара за свако рођено дете, без обзира на број претходно рођене деце. Наиме, град Београд је прошле године, у циљу брже реализације мера подршке породици, донео Одлуку о додатним облицима заштите трудница и породиља на територији града Београда.

„Него знаш када сам их питала (ученике седмог разреда) да ли знају где су кренули”,наставља ми препричавање догодовштина са екскурзије моја незапослена другарица, „један ми је одговорио: ’даље од Београда’. Знаш, то је најтужнији, али и најмоћнији одговор који сам икада чула на постављено питање. Даље од Београда, није важно где, само да има шта да се ради и заради”,рече она, једна од оних која никоме, осим својим најближима,није потребна.

*Дипломираниполитиколог, дипл.етнолог-антрополог, студент докторских студија на ФПН-уу Београду