Криза обновила „срдачну антанту”

Светска економска криза је толико добро уздрмала Европу да су некадашњи љути противници – Велика Британија и Француска – одлучили да, зарад смањења трошкова, успоставе изузетно близак ниво одбрамбене сарадње. Лидери две највеће војне силе у западној Европи, британски премијер Дејвид Камерон и француски председник Никола Саркози, јуче су у Лондону потписали споразуме о војној сарадњи и сарадњи у нуклеарној безбедности, који се већ оцењује као „без преседана”.

„Потписали смо два споразума, а на основу једног ће наше најбоље опремљене и најбоље обучене војне снаге сарађивати ближе него икада”, рекао је Камерон на конференцији за новинаре, после потписивања споразума. „Други споразум се односи на сарадњу ради постизања нуклеарне безбедности”.

Како преносе безбедносни експерти, споразум о одбрамбеној сарадњи предвиђа да буду формиране заједничке англо-француске експедиционе снаге, док ће две земље делити и коришћење својих носача авиона, борбених подморница и летелица. Осим тога, Париз и Лондон су уговорили и сарадњу у производњи и набавци војне опреме, као и у обуци припадника својих оружаних снага.

Ипак, британски и француски војници неће бити стационирани на једном месту, већ ће обе земље део својих трупа издвојити у једну заједничку јединицу која би требало у релативно кратком року да буде послата у неко кризно жариште. Ова заједничка јединица биће величине једне бригаде и бројаће, у зависности од операције, по 5.000 војника обе војске.

Према другом споразуму, успоставља се блиска сарадња у одржавању нуклеарних арсенала двеју земаља тако што ће делити опрему за тестирање нуклеарног наоружања, што ће им уштедети на стотине милиона евра.

Ипак, међусобно поверење две земље није безгранично тако да је споразумом јасно назначено да Француска и Велика Британија неће делити нуклеарне тајне, као и да ће и даље свако контролисати своје нуклеарне главе. Две земље су се обавезале да неће тестирати нуклеарно оружје експлозијама већ искључиво техничким средствима. Осим тога, биће формирана два центра, један у Британији у којем ће се развијати технологија за тестирање атомског оружја, а други у Француској у којем ће се спроводити тестирања нуклеарних арсенала.

Будући да су се нарочито у Британији појавила бројна питања традиционално скептичних Британаца о одрицању суверенитета, премијер Камерон је у обраћању британским парламентарцима истакао да „партнерство са Француском не значи да се Британија одриче дела свог суверенитета”.

„Напротив, обе земље задржавају право да саме војно интервенишу”, рекао је Камерон и додао да су две војске веома сличне по величини и по структури, као и да обе земље желе да што јефтиније побољшају своје суверене војне капацитете.

Осим међусобног поверења Париза и Лондона, ова два споразума су, према свему судећи, плод жеље обе администрације да „рупе” у националним буџетима покрију и смањењем издвајања на одбрану, али да при том не смање свој војни утицај на међународној сцени.

Чини се да је овим споразумом у историју отишла својевремена оцена тврдња војводе од Велингтона: „Увек су нас, још нас, и надам се и убудуће ће нас (Британце) презирати у Француској.” Управо је из Француске потекла иницијатива за овакву сарадњу, премда су се јуче у британским медијима појављивала и подсећања на својевремену инструкцију британског адмирала Хорејшија Нелсона својим официрима да „морају да мрзе Француза онолико колико мрзе ђавола”.

Адмирал Нелсон је погинуо 1805. у поморској бици код Трафалгара, која је јуче помињана и у британском Парламенту где су поједини посланици износили оцене да су „опростили Французима што су одрубили главу њиховим далеким прецима”.

Споразум који су потписали Саркози и Камерон већ се оцењује као модерна верзија „Срдачне антанте” (касније постала део Велике антанте) коју су 1904. године потписали Уједињено Краљевство и Француска прекидајући безмало хиљаду година дугу историју англо-француских, често веома крвавих, сукоба.

Премда „срдачна антанта” 21. века представља добар пут ка стварању заједничке европске војске, британски секретар (министар) за одбрану Лијам Фокс је одмах пожурио и саопштио да овај договор није подстрек за формирање војске Европске уније, којој је се Лондон иначе противи.(/slika2)

Н. Радичевић