Куба у Европи

Атомска апокалипса почиње лансирањем интерконтиненталних ракета с нуклеарним бојевим главама. Руси против Американаца, или обрнуто. И једни и други користили би, што се тиче пројектила из копнених силоса, или мобилних лансера, северну руту која је и најкраћа за лет ракета од Русије до Вашингтона и Њујорка и од САД до Санкт Петербурга и Москве. Интерконтинентална ракета прелази тај пут за око 30 минута зависно са које позиције се испаљује. Прва три, четири минута после лансирања ракете противничка страна користи да установи да ли је реч о правом или лажном лансирању, или је у питању техничка грешка, следеће три минуте довољне су да се утврди да ли пројектил носи праве или лажне бојеве главе, а у наредних пет минута Бела кућа или Кремљ треба да донесу одлуку о узвратном нуклеарном удару. Имају само тих пет минута за одлуку да би ланац војне процедуре одрадио лансирање сопствених ракета. Уколико се то не одлучи за пет минута онда се противнику неће ни моћи одговорити сопственим нуклеарним пројектилима.

Дакле, та северна рута за лансирање интерконтиненталних пројектила, и америчких и руских, била је и разлог што су Совјети својевремено имали на Балтику крај Талина велики радар у оквиру система антибалистичке одбране. Сличан радар сада имају у Белорусији крај града Барановичи и граде један потпуно нови крај Санкт Петербурга. Кад је Москва почетком осамдесетих година прошлог века нарушила војну равнотежу у Европи постављањем својих ракета средњег домета СС-20, које су "покриле" све европске савезнике Америке, Вашингтон је одлучио да у Европи инсталира пројектиле "першинг-2" и крстареће ракете, којима би могао да гађа добар део територије СССР-а, а да не користи и интерконтиненталне пројектиле. Избила је велика европска ракетна криза. Разрешена је тек споразумом Регана и Горбачова, 1987. године, о уклањању свих ракета средњег домета из Европе.

Затим је дошао крај Совјетског Савеза и Варшавског пакта и чинило се да више никада неће бити места за нове ракете у Европи. Но, САД су сада одлучиле, а Пољска и Чешка изгледа и прихватиле, да се за рачун Американаца на територији те две земље инсталира систем антибалистичке одбране. Он би наводно требало да штити Америку од ракетних удара из Ирана и Северне Кореје. Русија је то протумачила као потез усмерен на постизање стратешке премоћи у евентуалном нуклеарном рату. Јер, уз антибалистичке радаре у Чешкој и антибалистичке ракете у Пољској прескачу се оне две фазе у процесу доношења одлуке о узвратном нуклеарном удару и уштеди се око шест до седам минута. То је у сценарију нуклеарног рата стратешка предност.