Kuba u Evropi

Atomska apokalipsa počinje lansiranjem interkontinentalnih raketa s nuklearnim bojevim glavama. Rusi protiv Amerikanaca, ili obrnuto. I jedni i drugi koristili bi, što se tiče projektila iz kopnenih silosa, ili mobilnih lansera, severnu rutu koja je i najkraća za let raketa od Rusije do Vašingtona i Njujorka i od SAD do Sankt Peterburga i Moskve. Interkontinentalna raketa prelazi taj put za oko 30 minuta zavisno sa koje pozicije se ispaljuje. Prva tri, četiri minuta posle lansiranja rakete protivnička strana koristi da ustanovi da li je reč o pravom ili lažnom lansiranju, ili je u pitanju tehnička greška, sledeće tri minute dovoljne su da se utvrdi da li projektil nosi prave ili lažne bojeve glave, a u narednih pet minuta Bela kuća ili Kremlj treba da donesu odluku o uzvratnom nuklearnom udaru. Imaju samo tih pet minuta za odluku da bi lanac vojne procedure odradio lansiranje sopstvenih raketa. Ukoliko se to ne odluči za pet minuta onda se protivniku neće ni moći odgovoriti sopstvenim nuklearnim projektilima.

Dakle, ta severna ruta za lansiranje interkontinentalnih projektila, i američkih i ruskih, bila je i razlog što su Sovjeti svojevremeno imali na Baltiku kraj Talina veliki radar u okviru sistema antibalističke odbrane. Sličan radar sada imaju u Belorusiji kraj grada Baranoviči i grade jedan potpuno novi kraj Sankt Peterburga. Kad je Moskva početkom osamdesetih godina prošlog veka narušila vojnu ravnotežu u Evropi postavljanjem svojih raketa srednjeg dometa SS-20, koje su "pokrile" sve evropske saveznike Amerike, Vašington je odlučio da u Evropi instalira projektile "peršing-2" i krstareće rakete, kojima bi mogao da gađa dobar deo teritorije SSSR-a, a da ne koristi i interkontinentalne projektile. Izbila je velika evropska raketna kriza. Razrešena je tek sporazumom Regana i Gorbačova, 1987. godine, o uklanjanju svih raketa srednjeg dometa iz Evrope.

Zatim je došao kraj Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta i činilo se da više nikada neće biti mesta za nove rakete u Evropi. No, SAD su sada odlučile, a Poljska i Češka izgleda i prihvatile, da se za račun Amerikanaca na teritoriji te dve zemlje instalira sistem antibalističke odbrane. On bi navodno trebalo da štiti Ameriku od raketnih udara iz Irana i Severne Koreje. Rusija je to protumačila kao potez usmeren na postizanje strateške premoći u eventualnom nuklearnom ratu. Jer, uz antibalističke radare u Češkoj i antibalističke rakete u Poljskoj preskaču se one dve faze u procesu donošenja odluke o uzvratnom nuklearnom udaru i uštedi se oko šest do sedam minuta. To je u scenariju nuklearnog rata strateška prednost.