Преживљавање уз финансијске акробације

Мало значи двадесетшестогодишњем Милошу Д. то што, према статистичким подацима, просечна плата у Београду покрива потрошачку корпу. Није му важно ни што се званично у Београду боље живи него у унутрашњости. Ништа он нема ни од тога што је, поново према званичним подацима, плата у престоници увећана у поређењу са протеклом годином.

Овај Крушевљанин који већ седам година живи у Београду, после завршеног Правног факултета запослио се у једној приватној фирми. Већ две године плата му не прелази 30.000 динара месечно. Кирију плаћа 200 евра сваког првог у месецу, а бар још толико му треба за храну и рачуне. Изласци, путовања и куповина модерног рачунара за њега су у домену научне фантастике. Невоља је, жали се, што у родном граду не би зарађивао ни толико. Највероватније би, каже овај правник, радио у киоску за 15.000 месечно...

И он није усамљен. Стотине хиљада житеља главног града преживљава захваљујући финансијским акробацијама. Дозвољени и недозвољени минуси у банци, чекови, рате, картице, позајмице, познанства... На разне начине се довија већина суграђана. Статистика је, нажалост, неумољива и показује да се у Београду не живи лоше. Просечна зарада, према последњим подацима, износила је 42.685 динара. Потрошачка корпа која би требало да покрије трошкове исхране, комуналија, гардеробе, обуће, средстава за личну хигијену, према подацима Министарства трговине, износи 38.360,42 динара. То значи да би, гледано у бројкама, штедљивој породици која живи од једне просечне плате, новац чак могао и да се прелије у наредни месец. Већина Београђана би овакве извештаје схватила као провокацију. Како изгледа реалност?

За исхрану домаћинства потребно је између 60.000 и 70.000 динара, сматрају у организацијама за заштиту потрошача. Ту су и други трошкови који се не евидентирају – кабловска телевизија, интернет, допуне за мобилне телефоне, ТВ претплата, вртић... Шта тек да кажу они који отплаћују кредите? Не разумеју компликоване термине попут еурибора који им кроји кредитну рату, али знају да су се упустили у дужничку авантуру и да им је из месеца у месец ова ставка све већа.

Откако су се запослили, Маријана и Владимир В. никада нису дочекали нову уплату на текућем рачуну, а да су били у „плусу”. Хронични минус за њих је свакодневица и што је најгоре, поручују, лека за попуњавање рупа неће бити ускоро. Док купе пелене, основне кућне потрепштине, до пола попуне фрижидер, отплате кредитне картице и намире све веће рачуне за грејање, струју и воду, остане им тек да оду два-три пута на кафу. Имају новца за пиратске дискове, али не и за одлазак у биоскоп. Не сећају се када су били у позоришту, а за неки концерт ће имати пара тек када добију повишицу о којој нико у фирми чак ни не прича.

Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, сматра да је за достојанствен живот породице која би да се сврста у средњу класу потребна зарада од 60.000 до 100.000 динара.

– Идеална зарада за нормалан живот износи између 80.000 и 100.000 динара по запосленом члану породице. Тиме може да се подмири потрошачка корпа, али и да остане за оно што је на Западу нормално, летовање, куповину беле технике, обнављање гардеробе, одласке у ресторан једном месечно. То су карактеристике средње класе коју на Западу чини 60 до 80 одсто грађана, али ту нема ни десетак одсто наших грађана – истиче Савићева, додајући да је благих помака набоље било у периоду од 2004. до 2006. године.

– Али са поскупљењима, девалвирањем динара и замрзнутим платама у јавном сектору поново је погоршан квалитет живота – каже Ранка Савић.

Повећање цена постало је свакодневица, па цунами поскупљења не посустаје већ два месеца.

– Готово 80 одсто купаца у главном граду после скорашњег раста цена намирница осећа погоршање положаја – сматра Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача.

Његов став потврђује и преглед ценовника. У поређењу са новембром 2009. године, нема артикла који није поскупео. Цене појединих основних животних намирница увећане су и до 50 одсто, а шампион поскупљења је сунцокретово уље. Следе шећер, брашно, млеко, месо, кафа, кућна хемија, козметика... Корпа са десет основних намирница кошта готово 200 динара више него пре годину дана. Удар на новчаник није мали, а потрошачи се питају да ли, бар за сада, могу да одахну. Трговци кажу да могу.

– Нема најава нових поскупљења и не дамо ценовнике. Нема ни економског оправдања за подизање цена – каже Милена Радуловић, директор маркетинга СОС маркета.

Курс евра, ипак, прети и економисти сматрају да би то поново могло да угрози стабилност цена.

– Кретање девизног курса један је од фактора који утиче на формирање ценовника. Ако се настави раст евра, односно пад динара, може да дође до нових поскупљења – сматра Александар Стевановић, економиста Центра за слободно тржиште.

Када је реч о последњим поскупљењима, додаје Стевановић, трговци су реаговали онако како је било очекивано.

– Многи од њих умањили су марже на поједине производе и донекле ублажили поскупљења. Да ли ће то урадити поново, видећемо. Али, могу да израчунају да ли им више одговара да имају већи промет са мањим маржама или смањен промет са већом маржом. Јер, на нашем тржишту нема тражње која би могла да надомести поскупљења – закључује Стевановић.

Није све, ипак, ни у стабилности цена у трговини. Најновија вест о поскупљењу грејања у Београду од чак 30 одсто сигурно ће од децембра додатно истањити новчанике житеља главног града. Цена грејања по квадратном метру стана за грађане, уместо досадашњих 64,37 динара, од 1. новембра износи 83,68 динара. Власници станова прикључени на даљински систем од 60 квадратних метара грејање ће плаћати 5.020,80 динара месечно, односно 60.249,60 динара годишње. То заправо значи да ће оних 14 одсто пензионера који преживљавају са 11.000 динара месечно, хтели-не хтели, морати да одвоје и до половине своје зараде само на загревање домова. Како ће од остатка новца моћи да пазаре основне животне намирнице?

Марија Бракочевић

Стефан Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Пијаце се боре за купце

„Купила сам прасе за славу, али сам га платила 1.500 динара мање, замисли”, радосно је говорила суграђанка пријатељици излазећи из месаре на Цветковој пијаци. Њу као и стотине других потрошача обрадовала је одлука пијачара да сваке последње суботе у месецу цене зелениша, али и меса и млечних производа, буду умањене 20 одсто од 12 до 16 часова.

„Пилот снижење” организовано је пре недељу дана на Цветковој и пијаци Стари Меркатор, а у управи „Градских пијаца” најављују да ће им се прикључити и друге тржнице у Београду.

– Ова акција договорена је са закупцима и представља наш заједнички напор да суграђанима омогућимо јефтинију куповину прехрамбених производа на пијацама, а истовремено да подигнемо конкурентност тржница у односу на друге продајне објекте – каже Драган Пушара, директор „Градских пијаца”.