Благостање, стил живота

Од нашег сталног дописника

Брисел − Сваког викенда аутомобили с регистарским ознакама Белгије, Француске и Немачке у колонама пристижу на тромеђу – у Велико војводство Луксембург. Најчешћи разлог масовних посета суседа овој малој, али моћној држави западне Европе јесте куповина алкохолних пића и цигарета. Због ниских пореза и такси на наведене производе, Луксембург држи најниже цене у овом делу света.

Иако мањи од Црне Горе, Луксембург је један од најважнијих центара банкарског и телекомуникационог бизниса и једно од седишта институција Европске уније у којем се налазе и Европски суд правде, као и Европска инвестициона банка. Поред тога што у њему послује више од 120 светских банака, Велико војводство је држава с највећим бруто националним дохотком у ЕУ – 63.000 евра.

Аутопут од Белгије према престоници Луксембургу води кроз шумовите и ретко насељене Ардене, а тек на улазу у град указују се ниске куће бајковитог изгледа и велики фудбалски стадион који памтимо по многим убедљивим победама наше репрезентације у разним квалификацијама. Упркос редовним поразима националног тима, фудбал је најпопуларнији спорт у Луксембургу. Ипак, стадион носи име атлетичара Јосија Бартела, освајача златне олимпијске медаље из 1952. године.

Мало је познато да је у време фудбалских чуда која су се догађала током шездесетих година прошлог века, када је Југославија била светска фудбалска сила, а Партизан побеђивао у Европи, Луксембург играо у четвртфиналу Европског првенства и тесно изгубио од Данске. Претходно су Луксембуржани елиминисали Холандију.

Али, зато је мало оних који нису чули за Радио Луксембург. Основали су га Британци 1933. године када је због закона на Острву било забрањено емитовање комерцијалног програма, па се овај радио сматра претечом пиратерије. За време Другог светског рата и окупације радио су преузели нацисти, који су наставили да емитују програм – пропаганду на енглеском језику. После рата забавни и музички програм на средњим радио-таласима био је популаран широм Европе, укључујући СФРЈ.

Луксембуржани имају три званична језика – немачки, француски и луксембуршки, који је озваничен 1984. године. Али, на главном тргу луксембуршке престонице Плас д’арм веома често ћете чути српски и друге језике народа бивше Југославије.

Хиљаде „Југословена” потражило је тамо мир током деведесетих година и то углавном оних имућних. Један од разлога зашто су изабрали баш Луксембург можда лежи у чињеници да се тамошњи банкари не распитују много за порекло новца својих клијената.

Нису само „наши” похрлили тамо. Сваке године у Луксембург се досељава око 10.000 нових емиграната, а последњих година предњаче Португалци.

Узбуђења на луксембуршким улицама су реткост, па не чуди податак да је вест о недавној заплени 10 килограма дроге била једна од ударних и готово сензационалних. Друга најважнија вест тиче се прелазног рока за професионалне бициклисте који треба да појачају луксембуршки тим.

Благостање је овде стил живота, али статистика према којој Луксембуржани предњаче по количини попијеног алкохола по становнику (три пива дневно) није баш поуздана. Више од половине продатог пића завршава у пртљажницима аутомобила с почетка ове приче.

Владимир Јокановић