Ципеле више нису смисао живота

Људи на Западу су презасићени куповином, свесни су да им се живот свео на шопинг и желе то да промене, каже Маријан Салзман, директоркапи-ара за Северну Америку у компанији „Euro RSCG Worldwide”, која однедавно послује и као адвертајзинг агенција у Београду. Тим Маријан Салзман управо је спровео истраживање о понашању потрошача и њихови закључци су да купци на богатим тржиштима први пут после много година увиђају да орман препун ципела или нови аутомобил нису пут до среће. Маријан Салзман, њујоршки стручњак за комуникације и пи-ар, каже за „Политику” да је, судећи према резултатима истраживања на 5.700 људи у Великој Британији, Француској, Холандији, САД, Бразилу, Кини и Јапану, одзвонило површној култури потрошње и да ће произвођачи и маркетинг индустрија морати да промене тактике којима намамљују клијенте.

– Седам од десет испитаника каже да су сити површне културе која потенцира небитне ствари – тржне центре, ТВ, компјутере. Доста им је вештачког света на телевизији и хоће да се повежу са природом и другим људима.

Како је дошло до промене у ставу – живим за већу кућу и бржи ауто?

Једноставно, људима је дојадило да само купују и купују. Смучила им се култура „још, још и још”. Томе су допринели и апели за „спору” храну, акције типа „купуј локално” и еколошки покрет.

Зашто је људима тако дуго требало да се запитају да ли радост заиста долази у кеси из шопинга?

Зато што је друштво подстицало и подстиче неумерену потрошњу. Пред почетак Велике депресије у САД 1928. председник Херберт Хувер је поручио оглашивачима да је њихова улога да стварају жељу и претворе људе у машине за конзумирање. Ове машине биле су кључ економског прогреса. Потрошња је била патриотска дужност. Уследила је култура куповине и потрошње. Конзумерско друштво које је промовисао Хувер је још око нас, али се мења. На то указују и нове речи у речнику: екотуризам, етичка куповина, фер трговина, нови потрошач...

На шта нови потрошач обраћа пажњу?

Све више и на компаније, а не само на њихове производе. Половина испитаника каже да им је важно да се осећају добро када изаберу произвођача. Окрећу се компанијама којима профит није на првом месту, а избегавају радње за које се зна да се лоше опходе према запосленима.

Тврде и да сада теже једноставном животу. Како га замишљају?

Заговорници претеране потрошње су нам обећали срећу и комфор. Уместо тога, бележимо рекордне нивое стреса и анксиозности. Велики број људи каже да нису задовољни правцем у којем се друштво креће нити својим начином живота. Као алтернативу виде живот у коме ће брза задовољства која изазива роба бити замењена дуготрајнијом срећом која долази са повезаношћу са другим људима.

Како ће промена става купаца утицати на произвођаче?

Стари окидачи потрошње више нису добри. Зато ми као компанија за комуникације саветујемо да брендови буду једноставни, одрживи и одговорни.

Где ће у будућности бити акценат у рекламама?

Рекламе ће морати да представе и фирму. Разуман потрошач жели да зна да ли произвођачи врше позитиван или негативан утицај на друштво, како њихова производња утиче на околину. Ако убудуће хоће да изграде поверење, компаније ће стално морати да објашњавају у шта верују и како се понашају.

Само је 19 одсто испитаника казало да се диви луксузу. Шта то значи за индустрију маркетинга која се базира на поруци: ако купиш ово, живећеш на високој нози као модел из рекламе?

Маркетинг ће пре или касније морати да се промени јер људи тврде да не намеравају да се врате старим потрошачким навикама чак ни када се економија поправи.