Село без жена

Документарни филм „Село без жена” Срђана Шаренца, о тројици браће Јанковић из села Забрђе у југозападној Србији који крећу пут Албаније у потрагу за супругама, биће премијерно приказан сутра у 21 сат у Дворани културног центра Београда, у програму фестивала „Слободна зона”. Међународну премијеру филм ће имати на престижном фестивалу документарног филма ИДФА у Амстердаму, који ће бити одржан од 17. до 23. новембра.

Забрђе је планинско село, удаљено пет километара од првог асфалтираног пута у југозападној Србији, у којем нема жена, а село је спало на тројицу Јанковића (Драганa, Зоранa и Родољубa), у тридесетим годинама, и њиховог комшију Велимира (75). Јанковићи имају кућу, трактор, 70 оваца и шуму, али им недостају жене. Имање у планинском селу не могу да продају, а ни да га напусте и оду у град. Jедино решење виде у Албанији где жене живе у сличним условима као и они.

– Актери филма своје циљеве, укључујући и потрагу за невестама у Албанији, остварују јако споро због недостатка новца и тешке бирократије, а једна од првих препрека било им је издавање нових личних документа јер су им претходна истекла – објашњава Шаренац (рођен у Сарајеву 1977. године) који потиче из мешовитог брака, који су постали ретки после ратова на Балкану деведесетих, али он верује у мултиетничко друштво и да мешовити бракови могу бити једно од богатстава неке земље.

– Кад сам чуо да у напуштеном селу постоје Срби који желе да доведу жене Албанке у своје куће, као супруге, заборављајући на било какве етничке сукобе, видео сам могућност да настане још један мешовити брак. Кад је у питању однос Срба и Албанаца, сматрам да још постоји страх једних од других, узрокован сукобима на Косову и Метохији. Код тројице браће Јанковић нисам приметио никакве предрасуде према Албанцима – додаје редитељ Шаренац који је дипломирао режију на ФДУ у Београду, а тренутно је гостујући предавач на Фамул Стјуарт школи уметности у Љубљани.

– Јанковићи, који данас прослављају крну славу Митровдан, су поштени, часни и марљиви људи. Као деца остали су без родитеља, и рано су научили да се сами брину о себи, а живот их је натерао да се издржавају од рада у кречани и од сече шума. Радња филма прати најстаријег брата Зорана, који има 35 година, који креће у потрагу за албанском невестом – открива за „Политику” Шаренац и додаје: 

– Снимање је трајало две године и у том периоду сваких месеца дана био сам најмање по две седмице са Јанковићима снимајући филм у планинском селу крај Новог Пазара – каже редитељ и додаје да снимање није било лако јер је екипа филма у потпуности морала да се прилагоди животу браће Јанковић.

– Тамо је живот потпуно другачији, јер сте на врху брда где нема никакве цивилизације у близини. Једном смо због снежне олује три дана били потпуно изоловани. Тада схватите да природу не можете да победите, и да некада нема стреса, и да нема журбе. Научио сам све о пољопривреди и сточарству у планинским селима – присећа се Шаренац чији ће филм, после фестивала „Слободна зона” и ИДФА у Амстердаму, у децембру имати светску ТВ премијеру на немачкој телевизији ЗДФ, а затим ће бити приказан на БХ телевизији која је помогла у реализацији филма.