Пакао летећег јахача

ТРАГОМ ВЕСТИ

То није дакако прва железничка несрећа у Немачкој, иако је најтежа после 1990. године, али јесте посебно болна и – "историјска".

Пакао који је у петак "прогутао" двадесет и три особе (десет је, уз то, тешко повређено), догодио се у "најсигурнијем превозном средству", престижном, "парадном производу" и технологији будућности која би требало да буде нови немачки извозни "шлагер".

Због тога је, уз разумљиву жалост због толиких жртава, овом несрећом тешко погођен "национални нерв". Председник републике Хорст Келер изразио је дубоку потресеност, канцеларка Ангела Меркел отказала је све термине у Берлину и нашла се на месту несреће у Доњој Саксонији, у непосредној близини холандске границе.

Иако видно погођена, рекла је да је те вечери туга због тешке несреће "у првом плану", Меркелова није заборавила да нагласи како је реч о "веома сигурној технологији", (говори се да је за несрећу – трансрапид је при брзини од око двеста километара ударио у дресину која, иначе, чисти деоницу – крив "људски фактор"), од које Немачка очигледно, и упркос свему, неће дићи руке. То су, уосталом, нешто касније изричито потврдили инжењери из трансрапидовог развојног центра, који броји 450 сарадника.

Шангајски трансрапид

Савезни министар саобраћаја Волфганг Тифензе је, на вест о несрећи, напрасно прекинуо посету Кини: тамо је управо разговарао о (још једној) продаји ове врхунске технологије иза које стоји конзорцијум моћних немачких концерна, Тисен – Крупа и Сименса.

Кина је, иначе, једина земља у којој је "воз без точкова", и "летећи јахач" – држи га и покреће на једној шини снажно магнетно поље – у комерцијалној употреби, на деоници дугој тридесет километара, од Шангаја до аеродрома, коју пређе за – осам минута. Сви су изгледи да ће ускоро почети изградња још једне деонице сличне дужине, такође, у Шангају, до места на коме ће се 2010. одржати светска изложба Експо, коју Кинези припремају са наглашеним амбицијама. У плану је и повезивање Шангаја са градом Ханџоу, што би "летећем јахачу" на "стази" од око сто осамдесет километара пружило прву прилику да озбиљније покаже своје могућности.

Деоница на којој се у петак пре подне догодила тешка несрећа, дуга нешто мање од тридесет и два километра, служи само за тестирање немачког технолошког чуда. Трансрапид је на овој деоници, која је, иначе, као експериментална, у употреби од 1984, постигао досад рекордну брзину од 450 километара на сат.

Технолошки перфектан и скуп

Теоретски, кажу његови пројектанти, може сасвим лако да практично и буквално лети – лебди у снажном магнетном пољу десетак милиметара изнад шине постављене на стубовима четири метра изнад земље – брзином авиона, до 900 километара на сат!

Иако је, кажу, реч о технолошки заиста перфектном "изуму", трансрапид је ђаволски скуп пројекат због чега са његовом продајом тешко иде, иако су у то упрегнути сви, од концерна који га праве, до канцелара: бивши шеф владе Герхард Шредер је 2002, заједно са кинеским руководством, свечано пустио у саобраћај шангајски трансрапид, а током његове посете богатим Арапским Емиратима и околним земљама, магнетни воз је био главна тема и трговачка понуда у државној режији.

Сами Немци су имали више планова са трансрапидом (између осталог и повезивање Берлина са Хамбургом на овај начин) који су пали у воду због – папрене цене. Само прва комерцијална деоница, која ће, по свему судећи, бити заиста изграђена, од центра Минхена до аеродрома удаљеног тридесетак километара, однеће (најмање) две милијарде евра.

Немцима је, међутим, тако нешто преко потребно: тешко је убедити другог да купи нешто што није у сопственој земљи у употреби.