Прича из комшилука

Татјана је стигла у Прихватилиште једне топле јесење вечери. Довели су је у лошем стању. Била је под дејством дроге. Данас је она друго дете, девојчурак који се смеје и чији осмех плени.

Чим ме је угледала на вратима великог дворишта, које је заједничко са Домом за васпитање деце и омладине, потрчала ми је у сусрет, загрлила и рекла:

– Јуче сам била код лекара у Драjзеровој. Одушевио се када ме је видео. Похвалио је мој изглед и понашање. Била сам пресрећна. Додао ми је још један лекић и рекао да сам досегла оно што желим, да се издигнем изнад зависности.

Обрадовали су се сви у Прихватилишту јер је ово њен трећи покушај. Два пута је мислила да ће сама превазићи потребу за наркотицима, али није успевала. Сада, уз подршку васпитача из Прихватилишта и лекара из Драјзерове на добром је путу да се никада више не нађе у раљама ове пошасти.

Да би набавила дрогу био јој је потребан новац, а да би до њега дошла сналазила се тражећи га од мајке за разне потребе у настави коју је нередовно похађала. Кад више није имала куд, одлазила би до продавница и крала виски како би га уновчила и куповала дрогу.

– Почела сам из знатижеље, не размишљајући да ће то прерасти у зависност. Мислила сам, ето, ако пробам лако ћу да одустанем када будем то хтела. Није тако. Ником не препоручујем да се окрене наркоманији. Да ме нису довели у Прихватилиште, не бих успела да се одвојим од тог зла.

Пред њом су године и године лепшег живота јер јој је тек шеснаеста. Сада се озбиљно латила књиге и успут заљубила у дечка из комшилука који је из Прихватилишта стигао у Дом за васпитање деце и омладине. И он има слично искуство.

– Користио сам џоинт, али сам престао то да чиним. Немам намеру да се више окрећем назад – каже Никола који има мало више година од Татјане и машта да постане кувар.

Његова прича је тужна. Живео је у Немачкој с оцем и мајком и били су имућни. Имао је новац, кола, лепе девојке... Отац је умро, а мајка се преудала и отишла остављајући га у дому. Депортован је у Србију, а никог од ближњих није познавао. Кренуо је странпутицом. На срећу, само једна крађа довела га је у Прихватилиште, а затим и до суседног улаза у Дом „Васа Стајић”, где је и сада и остаће до истека казне која му је изречена.

Снежана Прљевић

--------------------------------------

Деци од срца

Сваки динар донације Прихватилишту за децу и Прихватној станици добро је дошао.

Динарски рачун: Прималац: Завод за васпитање деце и омладине, Булевар ослобођења 219, 11000 Београд. Сврха уплате: Уплата за пројекат „Победи за децу Прихватилишта бр. 08-979”. Број рачуна: 840-1421761-32

Девизни рачун: Сврха уплате: Донација за пројекат „Победи за децу Прихватилишта”

01-504100-100007693-000000-0000 – Девизни рачун Републике Србије – РС – Завод за васпитање деце и омладине, Београд

ИБАН број: РС 35908504100000769397

Уплату у еврима у корист рачуна Завода за васпитање деце и омладине, Београд, на број: 01-504100-100007693-000000-0000 код Народне банке Србије, Краља Петра 12, Београд, Република Србија