Priča iz komšiluka

Tatjana je stigla u Prihvatilište jedne tople jesenje večeri. Doveli su je u lošem stanju. Bila je pod dejstvom droge. Danas je ona drugo dete, devojčurak koji se smeje i čiji osmeh pleni.

Čim me je ugledala na vratima velikog dvorišta, koje je zajedničko sa Domom za vaspitanje dece i omladine, potrčala mi je u susret, zagrlila i rekla:

– Juče sam bila kod lekara u Drajzerovoj. Oduševio se kada me je video. Pohvalio je moj izgled i ponašanje. Bila sam presrećna. Dodao mi je još jedan lekić i rekao da sam dosegla ono što želim, da se izdignem iznad zavisnosti.

Obradovali su se svi u Prihvatilištu jer je ovo njen treći pokušaj. Dva puta je mislila da će sama prevazići potrebu za narkoticima, ali nije uspevala. Sada, uz podršku vaspitača iz Prihvatilišta i lekara iz Drajzerove na dobrom je putu da se nikada više ne nađe u raljama ove pošasti.

Da bi nabavila drogu bio joj je potreban novac, a da bi do njega došla snalazila se tražeći ga od majke za razne potrebe u nastavi koju je neredovno pohađala. Kad više nije imala kud, odlazila bi do prodavnica i krala viski kako bi ga unovčila i kupovala drogu.

– Počela sam iz znatiželje, ne razmišljajući da će to prerasti u zavisnost. Mislila sam, eto, ako probam lako ću da odustanem kada budem to htela. Nije tako. Nikom ne preporučujem da se okrene narkomaniji. Da me nisu doveli u Prihvatilište, ne bih uspela da se odvojim od tog zla.

Pred njom su godine i godine lepšeg života jer joj je tek šesnaesta. Sada se ozbiljno latila knjige i usput zaljubila u dečka iz komšiluka koji je iz Prihvatilišta stigao u Dom za vaspitanje dece i omladine. I on ima slično iskustvo.

– Koristio sam džoint, ali sam prestao to da činim. Nemam nameru da se više okrećem nazad – kaže Nikola koji ima malo više godina od Tatjane i mašta da postane kuvar.

Njegova priča je tužna. Živeo je u Nemačkoj s ocem i majkom i bili su imućni. Imao je novac, kola, lepe devojke... Otac je umro, a majka se preudala i otišla ostavljajući ga u domu. Deportovan je u Srbiju, a nikog od bližnjih nije poznavao. Krenuo je stranputicom. Na sreću, samo jedna krađa dovela ga je u Prihvatilište, a zatim i do susednog ulaza u Dom „Vasa Stajić”, gde je i sada i ostaće do isteka kazne koja mu je izrečena.

Snežana Prljević

--------------------------------------

Deci od srca

Svaki dinar donacije Prihvatilištu za decu i Prihvatnoj stanici dobro je došao.

Dinarski račun: Primalac: Zavod za vaspitanje dece i omladine, Bulevar oslobođenja 219, 11000 Beograd. Svrha uplate: Uplata za projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta br. 08-979”. Broj računa: 840-1421761-32

Devizni račun: Svrha uplate: Donacija za projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta”

01-504100-100007693-000000-0000 – Devizni račun Republike Srbije – RS – Zavod za vaspitanje dece i omladine, Beograd

IBAN broj: RS 35908504100000769397

Uplatu u evrima u korist računa Zavoda za vaspitanje dece i omladine, Beograd, na broj: 01-504100-100007693-000000-0000 kod Narodne banke Srbije, Kralja Petra 12, Beograd, Republika Srbija