„Огледало” струке

Две петнаестоспратне зграде на Тргу Војске Србије у Краљеву, зидане шездесетих година, после земљотреса стоје пркосно. Нису опасане жутом траком, јер нема на њиховој конструкцији већих напрслина, а „шетале” су, како станари кажу, по пола метра током потреса. Само две стотине метара ниже, у Београдској улици, троспратна зграда, подигнута пре пет, шест година, распукла се и следи мишљење експерата да ли је неопходно рушење или је могућа санација. Такође, неколико зграда, старих по пет, шест деценија, претрпеле су мања оштећења, а неке суседне приближних година, али с два спрата надградње су исељене.

Стога, док још траје чишћење шута, Краљевом се говорка да је то „огледало” грађевинске струке, „да земљотрес није открио само кровове, већ још штошта”.

У том смислу, мало је и стручњака који ће оспорити чињеницу да се од шесте до девете деценије прошлог века овде градило квалитетније, да су стамбене зграде, које је подизала тада моћна грађевинска фирма „Каблар” сада далеко боље прошле него оне грађене у последње две деценије по „бизнис” принципу грађевинарства.

Зато се и намеће питање да ли је у том периоду, у прописаном „ланцу” од пројектанта, ревизора пројекта, извођача радова, надзорних органа и техничке комисије било пропуста, односно да ли су поштована сеизмичка, статичка и друга правила градње, као и квалитет уграђеног материјала или су, на уштрб струке, „гуране” разне жеље инвеститора за јефтинијом градњом. За сада се са сигурношћу може рећи да су ретки стамбени објекти у чије је, рецимо, вертикалне анкере уграђена арматура дебљине 14 милиметара, што предвиђа правилник о градњи у осмој сеизмичкој зони какво је подручје Краљева... и остало, није познато да је нека градња због тога обустављена. Такође, има примера да су уместо лаких конструкција на постојећим зградама подизана и по два „бетонска” спрата. На лаичку оцену да те зграде, засигурно, не би попустиле да није било надзиђиваних спратова на једном од састанака Штаба за ванредне ситуације чуло се, многима неуверљиво, објашњење једног стручњака „да то нема везе и да је без утицаја на динамички стабилност објекта”, а уз тврдњу „да се ниједна зграда није срушила”, није било одговора откуд толико оштећења у земљотресу од 5,4 Рихтера ако је зидан по прописима да издржи осам степени.

Дилема је то и код оштећених станара па су нам се неки већ поверили да спремају тужбе тако да ће о свему, вероватно, касније своје мишљење рећи и судство.

А, што се штете тиче, она је огромна и на терету је грађана и државе. Но „свој део”, макар он био и миноран, Краљевчани не могу поднети сами, јер је и у земљотресу понајвише пуцало тамо где је „најтање”, на кућама и у становима власника који су радили у „Магнохрому”, Фабрици вагона, „Аутотранспорту”, „Јасену”... и који су сада и без кућа и без плата...