Пресуда без доказа

Од нашег сталног дописника
Задар, септембра – Едита Рађен, по занимању медицинска сестра, која као избеглица из Хрватске живи у Бањалуци, поднела је Жупанијском државном тужилаштву у Задру захтев за заштиту законитости јер сматра да је пресуда изречена против ње грубо кршење хрватског Кривичног закона. Тај суд је 11. новембра 1995. године пресудио да је 26 оптужених Срба са ширег задарског подручја 1991. године починило ратни злочин у месту Шкабрња које се у хрватској ратној статистици наводи као једна од локација са највише побијених хрватских цивила у време последњег рата. Едита Рађен је добила 15 година затвора "иако на суду није доказано да је у моменту када су се тамо одвијале борбе уопште била у Шкабрњи", изјавио је за "Политику" адвокат Лука Шушак који је у њено име и поднео захтев за заштиту законитости. Брат Едите Рађен, Ернест, иначе помоћни кошаркашки тренер у солунском ПАОК-у, ухапшен је пре десет дана у Грчкој на основу међунароне потернице из Хрватске, где је осумњичен за учешће у ратним злочинима. Рађен је одбацио све оптужбе.

Пресуду Едити Рађен потврдио је и Врховни суд Хрватске 16. јуна 1998. године. У захтеву за заштиту законитости наведен је и случај Зоране Банић, такође осуђене на задарском суду. И то три пута до сада: најпре на 20, затим на 12 и на крају на шест година затвора: "Иако ни њој није доказана ниједна од инкриминација из оптужнице. Као ни Мирку Драчи који је добио 20 година затвора. Једини докази у сва три случаја јесу сведочења појединаца која су, по правилу, била непрецизна и, онако, више из друге него прве руке", упозорава Шушак.

Драчу је, каже Шушак, оптужио командант Збора народне гарде са шкабрњског подручја Марко Миљанић да му је убио оца Јосу Миљанића. Такође по принципу рекла–казала. Изјавио је на суду да му је то јавио неко ко се није хтео представити.

Шушак у обраћању задарском тужилаштву наводи да је Едита Рађен осуђена на темељу сведочења само једног сведока, Маријана Пешута, који је на суду изјавио да је чуо од других особа како је медицинска сестра Едита Рађен тога дана била у Шкабрњи. "Он не наводи да је Едиту он тамо видео, него да су је видели неки други људи који су му то рекли. Ни речи, дакле, није рекао о томе да је она тамо некога убила, или починила друге злочине. Само да је тамо била. И то је, свеједно, било довољно задарском Жупанијском суду да јој одмери 15 година робије. Суду ништа није значила ни изјава двојице рањених хрватских војника, на суђењу Зорани Банић, Жељка Шегарића и Ивице Билавера, да су им "медицинске сестре након пуцњаве у Шкабрњи пружиле помоћ", са огорчењем се Шушак осврће на овај случај.

Шушак подсећа и на измењену одлуку Врховног суда Хрватске у обновљеном судском поступку против Зоране Банић, сматрајући да се оптужена не може теретити за злочине ако им је само присуствовала. "Зашто онда тако није поступљено и кад је реч о Едити Рађен? Уосталом, према члану 10, ст. 2 Хашке конвенције санитетско особље не може одговарати због учешћа у неким борбеним операцијама ако при том само ради свој посао", наглашава Шушак. Критичан је при том и према хашком суду који, према његовим речима, није уважио чињеницу да је у Шкабрњи дошло до оружаног сукоба између ЈНА и Збора народне гарде "чији су се војници повукли у село и пуцали из кућа, па су при том страдали и цивили".

Шушак за такве судске пропусте терети и хашки суд "који је у оптужници против Слободана Милошевића прећутао чињеницу да су у Шкабрњи биле борбе и да су, док се пуцало из кућа, били измешани цивили и припадници ЗНГ-а", користећи при том као доказ списе Жупанијског суда у Задру. "Главни државни тужилац Младен Бајић такође зна за случај Едите Рађен и ништа није предузео како би се у овом случају поштовао закон", упозорава Шушак.