Породице умрлих траже брже утврђивање лекарских грешака

Катарина Митић из Неготина рођена је сестра тридесеттрогодишње Анђелке Тасић, која је умрла 25. марта, само три и по месеца после трећег порођаја и то због карционома грлића материце у последњем стадијуму, који није био на време откривен. Она се јуче, с још десетак грађана који за смрт својих најближих окривљују лекаре, нашла пред зградом у Немањиној број 30 у Београду да би присуствовала разговору са министром здравља професором др Томицом Милосављевићем.

– Пошла сам у пола два ујутру из Неготина. Пет сати сам путовала аутобусом само да бих присуствовала овом састанку, јер сам покретач идеје да се ми, чланови ожалошћених породица, као група неформално организујемо и укажемо на које све препреке наилазимо када покушамо да докажемо постојање лекарске грешке – каже Катарина Митић.

Она је додала да њена покојна сестра није била неука жена или неко ко не брине о свом здрављу. Била је наставник ликовне културе у основној школи, уметник, педагог…Покојној Анђелки никада за три године током редовних гинеколошких прегледа ниједно од троје неготинских гинеколога, које сада породица терети за лекарску грешку, нису урадили ниједан пут Папаниколау тест или колпоскопски преглед, којима се овај рак открива у самом зачетку и лечи стопроцентно. Иза Анђелке је остало троје деце, о којој данас брину Анђелкин муж, родитељи и сестра.

Пред министром здравља представници породица своје захтеве свели су на четири ставке. Прва је да се одреди краћи рок за формирање комисије за стручни надзор која, се по налогу Министарства, одлази у клинику или болницу у којој се догодила трагедија. Предложили су да комисија на лице места треба да изађе у року од 24 часа. Затим, да надзорници обавезно узимају изјаве о току лечења и од чланова породица, а не само од лекара који су учествовали у лечењу или да само листају документацију. Такође, траже усвајање обавезујућег писаног протокола за лекаре, као и да буде сачињен списак сталних судскомедицинских вештака и промењен начин рада Суда части при Лекарској комори Србије.

Захтеве су у име групе министру изнели Дијана Радовић, мајка деветнаестогодишње Јелице, која је умрла 9. септембра 2008. године после операције чукљева и Давид Кецман, ујак Наталије Тешић, шеснаестомесечне девојчице која је преминула 30.маја 2009. године после тешког облика менингитиса након што је два пута враћана из Дома здравља „Нови Београд” са температуром од 40 степени.

– Нисмо огорчени на целу лекарску струку, али желимо да се одвоје „црни” од белих мантила. Ми смо имали безусловно поверење у докторе. Дошли смо да заједно изнађемо начин који би коренито променио начин утврђивања и доказивања лекарске грешке – рекла је Дијана Радовић.

Министар се захвалио на поверењу коју му породице ожалошћених указују. Казао је да се потпуности слаже са њиховим захтевима и да ће оно што од њега зависи покушати да уреди, а тиче се, на пример, максималног скраћења рокова за формирање комисија за ванредни и стручни надзор или обавезе да се о лечењу изјаве узимају и од чланова породице.

– Међутим, правосуђе је кључ решења. Не може министар здравља, нити Лекарска комора да истражује, доказује и кажњава. И за мене, као грађанина и министра, недопустиво је и неприхватљиво да судски процес у било чему, а поготову у одређивању истине о сумњи на пропусте у лечењу, траје три, четири године… – одговорио је министар здравља.

Он је обећао да ће предочене захтеве размотрити и покушати да нађе прихватљива решења, а за половину децембра позвао је чланове породице на нови сусрет на којем би требало да их обавести о томе шта је предузето.

Оливера Поповић