Европа и правосуђе

Шта је боље за власт: да призна стварност или да је „офарба” својим изјавама и тумачењима.

Ово питање свакој власти може да се постави скоро свакога дана. Повода да га поставимо данас јесте извештај Европске комисије о напретку Србије. Власт је извештај примила са осмехом. Рекла је да је он за Србију, дакле и за власт –позитиван.

Рекли су то и гласноговорници Европе. Штефан Филе, комесар за проширење, био је у свом исказу блажи од извештаја. Венсан Дежер, шеф делегације Европске уније у Србији, готово се сагласио са владајућом Србијом када је казао да је извештај „генерално позитиван”.

Овдашња јавност је сумњичава према извештајима који стижу из Европе пошто се показало да је изнад њихове оцене стварности политичка процена будућности уније. Да није тако, неке земље још не би биле чланице уније.

Пример релативности ставова из извештаја могао је да се види јуче, када је Црна Гора стекла статус кандидата иако у извештају пише да се није изборила за владавину права и слободу медија, да мора да уради још подоста за успостављање независног и одговорног судства и на деполитизацији јавне администрације.

Али за одговорну власт је боље да не релативизује извештаје. За власт и за грађане је боље да их схвати и озбиљније од Европљана који су извештај писали. То се, можда, најбоље види на примеру правосуђа које је у најновијем извештају доживело изузетно озбиљне критике. Европска комисија је на стање у правосуђу Србије упозоравала у извештајима и за 2008. и 2009. годину. (Опширније о томе можете читати у недељном броју „Политике” у теми недеље која је посвећена правосуђу Србије.) Упозоравала је и ове године.

„Политика” је у априлу обелоданила писмо Мануела Бароза, председника Европске комисије, у коме се каже да је „поступак реизбора (судија) показао значајне недостатке у погледу састава и независности Високог савета судства и Државног већа тужилаца, примене објективних критеријума”. Он пише и да су српске саговорнике на недвосмислен начин замолили да преиспитају овај поступак.

У јуну је „Политика” објавила писмо Пјера Мирела, директора Политичког директората за југозападни Балкан, у коме је писало да је „српским властима пренета забринутост у вези са процесом реизбора (судија)”. На питање како коментаришу писмо из Министарства правде за „Политику” је одговорено да је „јасно указано да се Брисел неће даље мешати у поступак реформе правосуђа”.

Ипак, Брисел се „умешао” својим најновијим изузетно критичним и оштрим замеркама на стање у правосуђу. За Србију и њене грађане ће најгоре бити ако се министарство и правосудне институције сакрију иза Дежерове реченице: „Свака реформа доноси потешкоће” и минимализују драматичне примедбе из извештаја, као што су то чинили ове године. Ако то ураде потпуно ће упропастити изузетно важан и храбар покушај реформе правосудног система Србије и отвориће питање свог опстанка на функцијама на којима се налазе.