Двеста кошница за сладак живот

Крњево код Велике Плане – У Крњеву, питомом моравском селу код Велике Плане, смештеном тик уз аутопут Београд–Ниш, мед се не пакује у тегле, него у бурад тешка 300 килограма. И сваке недеље пут Европе креће по један шлепер са 24 тоне пчелињег производа злата вредног.

Поднебље Србије пружа изузетне могућности за бављење пчеларством и наша земља би могла да буде лидер у производњи висококвалитетног меда, али ми не користимо ни делић онога што нам је природа дала, кажу у фирми „Цмана промет“, која је један од највећих извозника меда у Европу.

Иако је реч о захтевном тржишту, породица Тирнанић, у чијем се власништву налази ова компанија, не брине за пласман „најслађег зачина“.

– Наш мед је врхунског квалитета и изузетно је цењен у Европи. Велики прерађивачи га користе као зачин и мешају га са јевтиним и мање квалитетним медом који стиже из Мексика, Аргентине и Кине. Нисам сигуран у пропорције, али знам да се са малим количинама нашег меда добија квалитет који одговара свим европским стандардима – каже Горан Тирнанић, власник фирме из Крњева.

Мед у Крњево стиже из целе Србије, а у купажерима фирме „Цмана промет“ ове године ће бити прерађено рекордних хиљаду тона. Само мање количине прерађеног и упакованог меда, под ознаком „медино“, заврше на рафовима домаћих мегамаркета, будући да је више од 90 одсто производње ове фирме намењено извозу.

– Наши највећи купци су у Аустрији, Холандији, Белгији, Француској, Италији и, наравно, Немачкој која је европски лидер у производњи меда. Скоро смо разговарали са једном тамошњом фирмом, али нисмо успели да склопимо посао. Та фирма годишње преради чак 15.000 тона меда, а ми нисмо били уверени да можемо да испунимо њихове захтеве. Производња меда код нас још увек не иде глатко, мало је великих пчелара који се баве индустријском производњом и који могу да испоруче велике количине квалитетног меда. Сигуран сам да европско тржиште може да прогута далеко веће количине од оних које се данас произведу у Србији, али домаћи пчелари, нажалост, не користе ни 15 одсто природних потенцијала – објашњава наш саговорник.

Пчелари у Србији полако схватају да се од производње меда може лепо живети, али је неопходно да се уклопе у строге европске стандарде, каже Горанов отац Радојица Тирнанић, који је пре десет година кренуо са откупом и прерадом меда, ширећи делатност фирме која се до тада бавила трговином семеном и пољопривредним ђубривом.

– Знам готово све српске пчеларе и многи ми се жале како се производња меда не исплати. Како да им се исплати кад имају по 30 или 40 кошница, и тако годинама. Минимум је 200 кошница. Са толиким бројем једна четворочлана породица може слатко да живи, под условом да сви раде и напредују. Важно је да знају чиме треба хранити пчеле, чиме их и како лечити. У овом послу не сме да буде импровизације. Многе смо пчеларе морали да одбијемо, јер су нам доносили заражен мед. Од таквог меда не може да се направи производ какав траже странци – каже Радојица, напомињући да је контрола квалитета меда у Европи изузетно ригорозна и „компликованија од анализе крвне слике“.

Српским пчеларима данас наруку иде и откупна цена меда. До пре три године цена багремовог меда, који је најтраженији на европском тржишту, била је свега 1,20 евра. Данас је 2,50 евра, каже Дарко Маринковић, генерални директор фирме „Цмана промет“.

– Пре десет година откупљивали смо свега од 20 до 30 тона меда, прошле смо откупили 200, а ове планирамо целих хиљаду тона. Повећањем откупа покренули смо тржиште и цена је, наравно, скочила. Ипак, у овом послу најважније је поверење. Ми морамо да знамо да нам пчелари испоручују квалитетан мед који је направљен по стандардима ХАСАП-а, а они морају да буду сигурни да ће им све количине бити плаћене. Нико од наших коопераната, а имамо их преко хиљаду од Суботице до Лесковца, не чека на новац више од два до три дана – наводи Маринковић.

Пчеларство у Србији је далеко од могућности, кажу у фирми „Цмана промет“, наводећи да је мала производња великим делом последица наше навике да мед користимо само као лек. Један становник Немачке сваке године у просеку поједе око шест килограма меда, а у Србији не више од 300 грама.