Провизија на хуманост

Морао је, ваљда, да нам се догоди земљотрес у Краљеву, па да се покаже колико смо солидарни са нашим суграђанима у невољи. На то је ових дана указао и заштитник грађана Саша Јанковић, када је позвао банке да се бар одрекну провизије коју узимају од сваке хуманитарне уплате за грађане Краљева. Омбудсман то није рекао, али логично би било да банке, као најпрофитабилнији сектор привреде, покажу већи степен солидарности од грађана исцрпљених дуготрајном кризом и својим несебичним донацијама колико-толико помогну онима који су остали без крова и зидова.

У Краљево је до сада стигло око 200 милиона динара помоћи, углавном средстава прикупљених од грађана и предузећа, што сведочи да ни у овим тешким временима нисмо заборавили на хуманост. То је, међутим, тек мали део, односно два одсто од укупне штете која се процењује на око 100 милиона евра. У таквој ситуацији, банке су одлучиле да узму свој „мали део” – у облику провизије која износи 0,8 одсто на сваки динар уплаћен Краљевчанима! Неке банке, истина, отвориле су и посебне рачуне, без провизије, за донације граду на Ибру, али у том случају дародавац не може сам да одлучује коме упућује помоћ.

Док становништво све теже саставља крај с крајем, али ипак одваја за Краљево, за банке у Србији очито нема кризе. Напротив. Према званичним подацима, само у првих девет месеци ове године зарадиле су 20,7 милијарди динара – двоструко више неко што је укупна штета од земљотреса. И да би ствари биле потпуно јасне, то је за 40 милиона евра више него што су зарадиле у истом периоду прошле године. Да ли, у ситуацији када већина предузећа бележи губитке, банкари сматрају да је повећање профита од 20 одсто недовољно и да треба увести и провизију на хуманост? Да ли је злонамерно рећи да им се земљотрес указао као згодна прилика за „лаки кеш”?

Заправо, када год се покрене хумана иницијатива, неко са стране скида кајмак. И на ес-ем-есове, којима се уплаћује по 50 динара Краљевчанима, придодаје се ПДВ и порез на употребу мобилног телефона. А ради се о десетинама хиљада порука. Исти је случај и са уплатама за народне кухиње, где држава „поједе” део сваког оброка донираног преко мобилног телефона.

Зар хуманост није универзална категорија, која би требало једнако да важи у Србији, као и у Америци и Европи? Тамо добротворима не само што не наплаћују порезе и провизије, већ их и додатно ослобађају намета. Они који највише имају својим примером осветљавају пут другима. Рецимо, власник Мајкрософта Бил Гејтс најавио је да ће већину свог богатства од 40 милијарди долара уложити у борбу против сиромаштва и болести у свету. Да то нису празне речи, сведочи и податак да је преко фондације Била и његове супруге Мелинде већ поклоњено скоро 29 милијарди долара за куповину лекова и вакцина за децу најсиромашнијих земаља. Тако то раде велики.