Provizija na humanost

Morao je, valjda, da nam se dogodi zemljotres u Kraljevu, pa da se pokaže koliko smo solidarni sa našim sugrađanima u nevolji. Na to je ovih dana ukazao i zaštitnik građana Saša Janković, kada je pozvao banke da se bar odreknu provizije koju uzimaju od svake humanitarne uplate za građane Kraljeva. Ombudsman to nije rekao, ali logično bi bilo da banke, kao najprofitabilniji sektor privrede, pokažu veći stepen solidarnosti od građana iscrpljenih dugotrajnom krizom i svojim nesebičnim donacijama koliko-toliko pomognu onima koji su ostali bez krova i zidova.

U Kraljevo je do sada stiglo oko 200 miliona dinara pomoći, uglavnom sredstava prikupljenih od građana i preduzeća, što svedoči da ni u ovim teškim vremenima nismo zaboravili na humanost. To je, međutim, tek mali deo, odnosno dva odsto od ukupne štete koja se procenjuje na oko 100 miliona evra. U takvoj situaciji, banke su odlučile da uzmu svoj „mali deo” – u obliku provizije koja iznosi 0,8 odsto na svaki dinar uplaćen Kraljevčanima! Neke banke, istina, otvorile su i posebne račune, bez provizije, za donacije gradu na Ibru, ali u tom slučaju darodavac ne može sam da odlučuje kome upućuje pomoć.

Dok stanovništvo sve teže sastavlja kraj s krajem, ali ipak odvaja za Kraljevo, za banke u Srbiji očito nema krize. Naprotiv. Prema zvaničnim podacima, samo u prvih devet meseci ove godine zaradile su 20,7 milijardi dinara – dvostruko više neko što je ukupna šteta od zemljotresa. I da bi stvari bile potpuno jasne, to je za 40 miliona evra više nego što su zaradile u istom periodu prošle godine. Da li, u situaciji kada većina preduzeća beleži gubitke, bankari smatraju da je povećanje profita od 20 odsto nedovoljno i da treba uvesti i proviziju na humanost? Da li je zlonamerno reći da im se zemljotres ukazao kao zgodna prilika za „laki keš”?

Zapravo, kada god se pokrene humana inicijativa, neko sa strane skida kajmak. I na es-em-esove, kojima se uplaćuje po 50 dinara Kraljevčanima, pridodaje se PDV i porez na upotrebu mobilnog telefona. A radi se o desetinama hiljada poruka. Isti je slučaj i sa uplatama za narodne kuhinje, gde država „pojede” deo svakog obroka doniranog preko mobilnog telefona.

Zar humanost nije univerzalna kategorija, koja bi trebalo jednako da važi u Srbiji, kao i u Americi i Evropi? Tamo dobrotvorima ne samo što ne naplaćuju poreze i provizije, već ih i dodatno oslobađaju nameta. Oni koji najviše imaju svojim primerom osvetljavaju put drugima. Recimo, vlasnik Majkrosofta Bil Gejts najavio je da će većinu svog bogatstva od 40 milijardi dolara uložiti u borbu protiv siromaštva i bolesti u svetu. Da to nisu prazne reči, svedoči i podatak da je preko fondacije Bila i njegove supruge Melinde već poklonjeno skoro 29 milijardi dolara za kupovinu lekova i vakcina za decu najsiromašnijih zemalja. Tako to rade veliki.