И министри понављачи

У Србији годишње разред понавља 0,60 одсто основаца и два одсто средњошколаца, односно нешто више од шест хиљада ученика средњих школа.

У Немачкој сваки четврти ученик једном у току школовања понови разред, или 250.000 ученика годишње. Бројка варира од покрајине до покрајине, па тако, на пример, у покрајини Шлезвиг Холштајн сваки други ученик у току школовања падне разред. Занимљиво је да је, према подацима из 2003. године, у Немачкој сваки пети петнаестогодишњак у току дотадашњег школовања бар једном пао годину.

То, међутим, није ништа у поређењу са, рецимо, Француском. Тамо је око 38 одсто петнаестогодишњака бар једном пало годину у току школовања. Француску по броју понављача у стопу прате Луксембург, Португалија и Белгија. Близу су Шпанија, Холандија и Мексико. Истовремено у Данској и Шведској тек сваки двадесети ученик током целокупног школовања падне годину, а у Норвешкој, Јапану и Кореји нема уопште понављања.

"Разбијено" одељење

Да ли то значи да је наш образовни систем бољи, а наставници и ученици успешнији од својих колега у Француској, Белгији, Немачкој?

– Не може се баш тако једноставно закључивати. Прво, не постоји прецизан број колико ученика у Србији у току школовања понови разред. Затим треба имати у виду да је наш школски систем другачији од осталих. Код нас је само основна школа обавезна, а тамо је и део средњошколског образовања обавезан. Затим, основна школа у тим земљама траје четири, пет или шест година. Све то треба имати у виду – истиче наш познати педагог-дидактичар универзитетски професор Младен Вилотијевић, некадашњи декан београдског Учитељског факултета и директор основне школе "Браћа Рибар" (садашња "Краљ Петар Први").

Он указује и на то да се у многим земљама не сматра трагичним ако неко понови разред. Прошле године се, рецимо, у Берлину распало цело одељење, јер је од укупно 22 ученика њих 15 понављало разред.

–– У Француској није срамота понављати. И не каже се понављање, већ обнављање. Понављају и деца која немају слабе оцене. Поновци или основци су и они ученици који нису довољно зрели или пак имају проблеме у породици. Сматра се да ће им то помоћи да касније буду успешнији – објашњава Милена Матић, потпредседник Управног одбора Француске школе у Београду.

Тамо се у основној школи највише пажње поклања француском језику, заправо, граматици и правопису. И то све на рачун осталих предмета који се мало и површно уче. Зато деца кад крену у средњу школу доживе шок због захтева наставника из осталих предмета. И многи тада понављају разред.

У многим земљама су "квалитет знања и зрела личност" заправо у првом плану,  а томе је подређено и понављање разреда. Многе успешне личности, међу њима и политичари, својевремено су "омануле" годину и о томе отворено говоре.

Тако је, према писању немачких листова, Пер Штајнбрик, немачки министар финансија, понављао девети разред. Био је то, како је сам рекао, шок који је дошао благовремено. Понављач је и Едмунд Штојбер, председник покрајинске владе Баварске. Он је у седмом разреду изгубио годину због латинског, а рецимо Барбара Зомер, министар просвете немачке покрајине Северна Рајна Вестфалија, понављала је десети разред због математике. Радије је плесала него учила. Тада јој је једна наставница рекла да ће успех бити ако у животу постане чувар у зоолошком врту.

Професор Вилотијевић указује и на чињеницу да су у многим земљама дефинисани стандарди знања као објективни и јасни критеријуми, који мотивишу. На пример, ученик је овладао нижим нивоом знања, али жели да досегне виши ниво. И зато може да се понови година.

Стрес за родитеље

– У нашој земљи тога нема, јер нема ни стандарда знања. У развијеном свету се веома ретко поклањају оцене, јер се тамо успех мери знањем и креативношћу, а не оценом. Али тамо постоји и развијено тржиште рада, чега код нас нема– истиче Вилотијевић.

Многи немачки стручњаци, међутим, сматрају да понављање не подстиче ученике да боље уче, да је то стрес и за родитеље и да број поноваца треба знатно смањити, а у догледно време "понављање" и укинути у школама.

Њихово мишљење дели и наш сабеседник:

– Идеална школа је школа без понављача, односно школа успеха за све ученике. Све иновације у настави иду ка том циљу, почевши од осавремењавање учила, креирања нових планова и програма, па до промена у методама рада. Школа без неуспешних ђака "рађа" здравије личности које су сигурне у себе. Неуспех у нашем окружењу има негативну конотацију, тако да је у Србији срамота бити поновац. Међутим, није добро ако се број понављача смањује снижавањем критеријума и поклањањем оцена.

И у другим земљама, а не само у нашој, у одељењу седи превелик број ученика. Уз то, у тим државама и наставници имају већу норму часова него код нас, што се негативно одражава на квалитет наставе. На број поноваца утиче и велики број миграната. Деца из Азије, Африке неретко живе у тешким социјалним условима, не знају добро језик земље у коју су се доселила,  а нека морају и да раде и да уче.